Moja ti ...
Najprije grčići (prošla si, znaš kako to izgleda).
Šetnja kolicima domet 100 metara od kuće (do prvog zavoja) i onda njega u ruke, a kolica drugom rukom, doma naravno, nemoj da mi netko čuje bebu da plače.
-nabavili nosiljku, stanje u kolicima se popravilo.
A komentari:
-da nije gladan
-ma on ti je žedan daj mu soka
-niste se najbolje povezali (ma nismo se ni odvezali od kad se rodio, brate mili )
Iskreno, jako sam malo uživala u svojoj bebi na početku, i jako mi je žao zbog toga. Ali stanje se stvarno počelo popravljati.
Pa je prošlo tih prvih šest mjeseci, i onda su počele nove fore:
-presvlačenje katastrofa (dobro da ga selotejpom ne zaljepim za podlogu) oće da se baci na glavu i točka.
-tuširam se sa otvorenim vratima tuš kabine (valjda misli da bi me pojela ako ih zatvorim koliko vrišti) itd...
I još puno lijepih stvari. Nije sve tako crno.
A i ja sam se počela opuštati i ne gledati toliko te supermame, zgodne i sređene šetaju svoju dobru i mirnu dječicu,
a ja vječito zabljucana jedva da se počešljam.