Pa ne znam je li normalno, ja se svesrdno nadam da je. Sad kako ide stariji, ne vidim puno poboljšanja pa sam se baš počela brinuti kako će on u školu. Idemo u Suvag dva puta tjedno na govorne vježbe (skoro pa bilingvizam, mm je dosta forsirao engleski s njim od malena i sad izgovara engleske glasove) i to je živa muka, ja sam bila s njim 2 puta unutra na vježbama i nisam znala bi li ga izdevetala, propala u zemlju u srama, čupala kosu ili nešto deseto. 10 puta mu žena kaže da ne ulazi u njen prostor oko stola, on se zaboravi pa opet, ne sluša, upada u riječ, pipka sve živo, vrpolji se, skače, ne surađuje...ne znam. Zadnji put ga je baka vodila pa ga je profesorica baš jako našpotala i rekla da ga moramo voditi psihologu (kao što rekoh, već smo bili).