Citiraj annie84 prvotno napisa Vidi poruku
U globalu mi se sviđa što radi Christine, ali ne sviđa mi se provedba. Fali mi spontanosti i mislim da sve pada u vodu čim su oboje zaposleni, pogotovo na puno radno vrijeme i čim imaš više od jednog djeteta. Nije istina da se ne možeš posvetiti jednako dvoje djece, pogotovo ako su u priči dva roditelja.
I mislim da dijete profitira i od mame koja nije stalno samo s djetetom, nego npr. doručkuje kod frendice, koja isto ima dijete I pritom se klinci skupa igraju. I iznimno je važno vrijeme provedeno na svježem zraku, dijete promjeni okolinu, širi vidike, upoznaje novu djecu, a možda i mama neku susjedu ili dragu mladu mamu.
Rituali su poželjni barem kod spremanja na spavanje
Ne pada u vodu zato što smo zaposleni na puno radno vrijeme, kad iskusna teta čuvalica gura istu shemu i svi sretni (skoro, jer imamo svako malo demonstriranje negodovanja što ga ostavljamo). Nekad ona skuha, nekad ja u 6 skuham nešto.

S više djece bi shema morala sigurno drugacije izgledati, ali bih opet tražila situaciju sa što manje nervoze. Kad idem van sve mora biti spremno da kad dođemo doma on dobije ručak u kratkom roku, inače potrošim previše energije na hendlanje njega gladnoga i pripremanja obroka. Ili - ako ujutro ne skuham žitarice dok sam ionako u kuhinji, moram poslije dežurati umjesto da peglam u sobi. Ja sam tehničke struke i sklona optimiranju procesa, što ne znači da izostaje kreativnosti. Nju iskazujem u igri s djetetom. Ali nisam kreativna ako potrošim energiju na neoptimalnom sustavu

Situacije u kojima shema pada u vodu su npr. kad moramo ići doktoru, kada putujemo nekamo. Izašli smo navečer s njim 2-3 puta i znam da ako mi zaspe pa ga moram doma probuditi da ga presvučem prije spavanja, da ću drugi dan morati puno više energije uložiti da nas vratim u ritam. Svaki izlazak iz sheme me iscrpi taj ili idući dan. Kad putujemo, još ne putujemo dulje od 4 sata. To je meni previše stresa, a nema potrebe. Da moramo, nekako bih to provela. Al ne moramo pa se ne zamaram. Isli smo u Zadar, Istru, na Krk... Onda planiram da krenemo oko 8.30-9 sati. Gledam što nam je na putu usput i planiram put prema njegovom spavanju. Znam da će oko 10.30 biti jako zainteresiran za gablec i da malo protegne noge, pa odemu u Kamačnik ili, Fužine ili što već bude usput. Jedemo prošećemo pol sata i idemo dalje. Isto tako oko 13 h, tako da kad stignemo na odredište, on je taman drugu turu odspavao. Kad idemo kod moje mame na ručak, ja joj kažem da smo kod nje od 11 do 14 h i nek ručak bude oko 13 h. Lijepo si i ona može planirati svoje vrijeme. Doma se vozimo oko sat vremena i to mi taman uleti oko 14 sati. Rijetko dođemo u situaciju da je on nervozan u gostima ili u autu pa onda ni mene ne troši, nego se dijete veselo i zadovoljno igra i jede kad je obrok, a ja zadovoljna. Dosta mi je što u svakom tuđem kućanstvu kreće s istraživanjem terena pa pazim da nešto ne razbije i mičem s dostupnih ploha. Još da mi se izvija i živčani, to mi nije nikakvo druženje s ljudima, niti on pospan ili gladan uči nešto pametno iz novog okruženja. Još i pada kad je pospan. Ima dovoljno šljiva po nogama i guzi od padanja na svoje igračke i bez toga.

Nikako ne mislim da je ovo najbolje rješenje, nego je najbolje rješenje za nas. Nisu svi skloni tome i više će se umoriti u održavanju ritma, nego u spontanom danu. Ali roditelji slični nama su u pravilu sretni sa svojim shemama, dok sa "spontanima" vidim dosta problema, al se ne miješam. Prestara sam i iskusna. Samo sam ovdje napisala kako mi, i da smo jako zadovoljni s tim. I nije istina da je dijete rođeno tako, jer ja sam podrazumijevala da je to jedino normalno i nisam računala da kad MM čuva da mu neće biti isti tijek logičan, pogotovo što živi s nama i vidi. Al naravno nije tako. Pa on npr. misli da je svejedno je li dijete bilo vani ili nije. On misli da se odmara čuvajći dijete. I onda mu neće zaspati popodne i onda je drama oko 17h, niti spavati, niti ne spavati. Ja znam da ako ne može zbog nevremena van, da se moram jače angažirati u lovici po kući, bacanju po krevetu ili idemo kod susjeda ili kod familije i prijatelja, makar na pol sata, mora dobiti dovoljno informacija i iskustava za taj dan. Ne umirujem ga s tabletom, smartphonom ili televizorom. Ako krene sam se igrati, nastojim mu se ne obratiti, kako bi se što dulje sam igrao, iako bih ga najrađe izljubila u prolazu.