Kako se nosite s bebama koje stalno plaču?

[Mateaaa]

upravo se i ja vodim tom mišlju, beba ne place jer joj se place..pogotovo ako je do sad vise manje bilo sve ok ( konkretno kolica) i odjedanput vise nije, ocito nešto je..znam da je faza-ne faza,proći će, sve se mijenja kod beba Itd ali pitati za savjet ili prokomentirati post meni osobno nije čudno i svakako ne bi komentirala u tom smislu čuđenja.

I ja smatram da je s bebom sve ok, pripada skupini osjetljivijih i zato vise place i zato plačem mora “probaviti” nove situacije..ne mislim da je to loše, tako je kako je..ali kad se dogodi nešto poput sad ovoga da ne želi izaći van, e onda pitam i pitat ću pa imala i 10ero djece

[Peterlin]

upravo se i ja vodim tom mišlju, beba ne place jer joj se place..pogotovo ako je do sad vise manje bilo sve ok ( konkretno kolica) i odjedanput vise nije, ocito nešto je..znam da je faza-ne faza,proći će, sve se mijenja kod beba Itd ali pitati za savjet ili prokomentirati post meni osobno nije čudno i svakako ne bi komentirala u tom smislu čuđenja.

I ja smatram da je s bebom sve ok, pripada skupini osjetljivijih i zato vise place i zato plačem mora “probaviti” nove situacije..ne mislim da je to loše, tako je kako je..ali kad se dogodi nešto poput sad ovoga da ne želi izaći van, e onda pitam i pitat ću pa imala i 10ero djece

Bez brige, s vremenom naučiš razlikovati plakanje koje je samo sebi svrha (deračinu) i plakanje koje je poziv u pomoć (nešto ozbiljno). Moj stariji je imao dojenačke kolike i plakanje je prestalo tek s dohranom, e da bi se dosta kasnije ustanovila intolerancija na laktozu koja mu je to izazivala. Moj mlađi je bio dobra beba, uspavana, ali s respiratornim smetnjama. Iako taj nije urlikao, ja nisam uz njega dobro spavala jer sam vječito osluškivala kako diše i tako do njegove 16.godine (alergijska astma i rinitis, on je od pelena na trajnoj terapiji i tek sad u sredini puberteta to polako popušta) tako da - sve ima svoje razloge. Neke uzroke plača možeš eliminirati, neke ne... Dobra vijest je da to prođe jako brzo. DOk traje, imaš osjećaj da nikad neće biti gotovo, a onda samo jedan dan shvatiš da je prošlo i da već danima (ili tjednima) nema tih problema. Često naiđu neki drugi, hehehe... tako je to s malom djecom. Uživaj koliko možeš i nemoj baš previše brinuti. Mala djeca plaču i gotovo.

[mitovski]

Dobra vijest je da to prođe jako brzo. DOk traje, imaš osjećaj da nikad neće biti gotovo, a onda samo jedan dan shvatiš da je prošlo i da već danima (ili tjednima) nema tih problema. Često naiđu neki drugi, hehehe... tako je to s malom djecom. Uživaj koliko možeš i nemoj baš previše brinuti. Mala djeca plaču i gotovo.

A loša vijest je da kod nekih ne prođe tako brzo. Kod moje nije prošlo tako brzo...o tome koliko je kao beba plakala neću ni pričati ( i prošli smo sve preglede i rekli su da je sve ok s fizičke strane) a plakala je i plakala do svoje 5. I dan danas nema dana da ona ne plače, mora otplakati i izbaciti to van.
Jednostavno ima takve djece i ne znam zašto je to tako teško shvatiti. I mi kao roditelji imamo pravo teško se s tim nositi ili se nositi kako koji dan. Moja J. je vječno nezadovoljno dijete, uvijek nešto ne valja, da je sve najbolje ona će naći onu jednu mrvicu koja nije valjala i reći da ništa ne valja. Uvijek traži onu negativnu stranu svega. Ja sam pak osoba koj traži onu zadnju svijetlu točku koja postoji pa mi je naravno bilo teško i još uvijek je ponekad nositi se s tim da moje dijete nije takvo i da ja nisam kriva za to.

Evo npr. u školi joj ide sve od ruke, mi ni ne znamo da ide u školu. Dođe jučer doma i kaže ljuto da je dobila 5 iz prirode ali nečistu peticu. Mi pitamo kakva je to? To je ona s 1 greškom i nije čista. Nitko joj to nije rekao nikada i ona je ljuta i nesretna i nezadovoljna jer to nije čista petica. Pitam ju da li učiteljica tako kaže ili djeca, kaže ne ona to sama zna.
Otvorim e-dnevnik i pitam ju da mi pokaže gdje piše da je to nečista petica...kaže evo tu gdje piše 31/32 tu ti piše da je nečista. I zbog te 'nečiste' petice je ona sve svoje frustracije i suze i ljutnju jučer istresla na nas.

[ina33]

Otvorim e-dnevnik i pitam ju da mi pokaže gdje piše da je to nečista petica...kaže evo tu gdje piše 31/32 tu ti piše da je nečista. I zbog te 'nečiste' petice je ona sve svoje frustracije i suze i ljutnju jučer istresla na nas.

.

[Kaae]

A loša vijest je da kod nekih ne prođe tako brzo. Kod moje nije prošlo tako brzo...o tome koliko je kao beba plakala neću ni pričati ( i prošli smo sve preglede i rekli su da je sve ok s fizičke strane) a plakala je i plakala do svoje 5. I dan danas nema dana da ona ne plače, mora otplakati i izbaciti to van.
Jednostavno ima takve djece i ne znam zašto je to tako teško shvatiti. I mi kao roditelji imamo pravo teško se s tim nositi ili se nositi kako koji dan. Moja J. je vječno nezadovoljno dijete, uvijek nešto ne valja, da je sve najbolje ona će naći onu jednu mrvicu koja nije valjala i reći da ništa ne valja. Uvijek traži onu negativnu stranu svega. Ja sam pak osoba koj traži onu zadnju svijetlu točku koja postoji pa mi je naravno bilo teško i još uvijek je ponekad nositi se s tim da moje dijete nije takvo i da ja nisam kriva za to.

Evo npr. u školi joj ide sve od ruke, mi ni ne znamo da ide u školu. Dođe jučer doma i kaže ljuto da je dobila 5 iz prirode ali nečistu peticu. Mi pitamo kakva je to? To je ona s 1 greškom i nije čista. Nitko joj to nije rekao nikada i ona je ljuta i nesretna i nezadovoljna jer to nije čista petica. Pitam ju da li učiteljica tako kaže ili djeca, kaže ne ona to sama zna.
Otvorim e-dnevnik i pitam ju da mi pokaže gdje piše da je to nečista petica...kaže evo tu gdje piše 31/32 tu ti piše da je nečista. I zbog te 'nečiste' petice je ona sve svoje frustracije i suze i ljutnju jučer istresla na nas.

Tocno ovakvog imamo doma.

[pulinka]

A loša vijest je da kod nekih ne prođe tako brzo. Kod moje nije prošlo tako brzo...o tome koliko je kao beba plakala neću ni pričati ( i prošli smo sve preglede i rekli su da je sve ok s fizičke strane) a plakala je i plakala do svoje 5. I dan danas nema dana da ona ne plače, mora otplakati i izbaciti to van.
Jednostavno ima takve djece i ne znam zašto je to tako teško shvatiti. I mi kao roditelji imamo pravo teško se s tim nositi ili se nositi kako koji dan.

Da, ali radi se o tromesečnoj bebi.
Iskreno, koliko roditelja može da tvrdi da će njihova tromesečna beba sigurno izrasti u preosetljivo dete koje će i dalje dugo dugo izražavati frustracije plakanjem?
I koliko roditelja može sa sigurnošću da tvrdi da njihova tromesečna beba stvarno plače "previše"? Tj. koliko koliko ste vi tromesečnih beba poznavali, onako baš celodnevno i celonoćno, kada ste mogli da procenite da vaša plače previše?
Ja sam mislila da moja starija plače neverovatno puno sa 3 meseca, i bilo mi je grozno teško da je slušam. Ali u idućih godinu-dve rodilo se još nekoliko beba u relativno bliskoj okolini moje kuće, rodio se i moj mlađi, bilo je leto, prozori otvoreni...
Shvatila sam da jako, jako puno tromesečnih beba plaču puno, puno više nego što odraslima odgovara... Jedna beba je plakala po sat vremena puno puta dnevno. Ono, urlala. MM i ja smo se zgledali dok smo slušali.
A kad smo sretali komšinicu i bebu u šetnji, to je bila nasmejana ili blaženo uspavana beba, izrasla u aktivnog živahnog dečaka, da se ne sećam tog urlanja nikad ne bih verovala da je tako bilo.
(Da se razumemo, moja deca po mišljenju mnogih, su plačljivci bili i ostali. I plaču "previše". Mlađi je isti kao kod mitovski. Starija empatična kao Zuskina, plače na svaki film, knjigu, nepravdu koja se desi drugom. Meni je to i dalje u okviru "normalno".
Ali kad je starija imala 3 meseca, zapravo su mi najdraži bili oni koji su govorili da je normalno da bebe plaču i da će sve biti u redu).