Da prebacim loptu na svoj teren: naizgled benigni primer netolerancije, sezonski: Sveti Sava, školska slava.
Relativno skorašnji mit koji forsira SPC, i koji nadmašuje sebe svake godine.
Zbog inertnih vernika kojima je sve svejedno, trenutno smo na tome da je Sveti Sava u svakom planu i programu skoro svakog predmeta svake školske godine čitavog njihovog školovanja
Ikona visi u svakoj učionici i hodniku škole. Moja deca ne mogu da odbiju da boje i crtaju Sv. Savu na likovnom - jer je u programu. Ne mogu da ne pevaju himnu Sv. Savi - u programu je. Ne mogu da odbiju čitanje odlomka iz neke opskurne knjige o SS na času maternjeg jezika. Pravljenje plakata o SS na času PID. Priredbu u čast Svetog Save. Anegdote o Svetom Savi. Slike Svetog Save. Do iduće godine možda na fizičkom uvedu mlaćenje motkama u čast Svetog Save koji je tako izgonio vukove i đavole kojekuda. A možda i prepevaju himnu na engleski da je i tamo pevaju jer jedino ga još tamo nikako nisu udenuli.
A među decom ima ateista, katolika, protestanata, muslimana, pripadnika nekih manjih hrišćanskih zajednica. Ali svi uskliču Svetom Savi. Jer su svi slegali ramenima kada se to guralo u plan i program.
I zbog neverovatnih razmera indoktrinacije, po dečjem mišljenju Sveti Sava je uradio apsolutno sve: osnovao škole, osnovao Srbiju, izgnao Turke iz Srbije, pronašao točak, vatru, mobilni telefon i nema šta sve ne.
A to nije smešno jer u opštem zaglupljivanju niko ne spominje istinski doprinos istorijskog lika Rastka Nemanjića i niko više nema pojma o nizu drugih istorijskih ličnosti koji jesu uradili ono što se mitu pripisuje.
Ja za to krivim upravo spregu crkva-inertni vernici ili "vernici". I eto nije mi zabavno niti svejedno što će mi deca biti manje obrazovana od roditelja. Niti mi je super što se cela jedna nastavna nedelja svake školske godine žrtvuje mitomaniji.
 |
|||
Odgovori s citatom
pulinka prvotno napisa
