Citiraj:
Barbi prvotno napisa
I ja.
Na faksu nisam imala auto, vozila sam samo povremeno pa sam uzela par sati obnove kad sam kupila auto.
Printable View
Citiraj:
Barbi prvotno napisa
I ja.
Na faksu nisam imala auto, vozila sam samo povremeno pa sam uzela par sati obnove kad sam kupila auto.
Polozila sam odmah sa 18, platila si od prvih par placa. Vozila godinu dana, imala sudar i vise ne vozim iz straha.
Jbg.
Polozila 2000.g od tada pa do kraja 11/2015. sjela za volan ukupno 6 puta. Porodicno auto je uzasno veliko i jako, 2,5 TDI, nesto me bilo strah da ga vozim, a tek da ga kucnem ne bi mi ni plata bila dovoljna. I tako, odlucila da necu voziti dok ne otplatim jedan kredit koji vucem jos par godina, pa da sebi uzmem jedno malo gradsko auto. Ali tu me obradovao brat, kupio je nova kola a svoga puntica poklonio meni. Zima me posluzila i vec pola godine svakodnevno vozim. Bocno parkiranje mi jos zna predstavljati problem, ali sve ostalo je OK. Na uzbrdicama ne koristim rucnu, drzim ga na kvacilu i voznja mi je postala mnogo laksa i "meksa" otkako sam dobro savladala kvacilo. Vozim i djecu po nasem gradicu, na duzi put nisam isla. Ali je super. Volim voziti.
Polozila sa 20 godina. Nisam vozila do 23g., tada je MM dobio posao zbog kojeg je danima bio odsutan , pa mi je bilo glupo da auto stoji pred zgradom( a ja hodam pjesice). Platila 10 sati dodatne voznje, sjela za volan i pobjedila strah.
I tako se vozim vec 17 godina...
Mislim da sam ti ja najgori slucaj :lol:
Prosto nisam imala priliku. Ili novac, ili posle deca i zahtevni muz haker :)
Nakon 10 godina imanja dece i 3.5 godine u Americi, polozila sam trudna s 4. detetom, u 9. mesecu trudnoce.
Znam da ce mnogi pomisliti da je lako u Americi, nema stick shift i putevi su siroki :D ali ja sam polozila u Oaklandu, koji je jedan od najzeznutijih gradova u Americi.
Pri tom, odmah sam vozila auto s 8 sedista i troje pa odmah 4 dece, plus je presija polaganja bila ogromna, jer, verovali ili ne, jedan dvocas voznje s instruktorom ovde (a ima samo kocnicu dodatno) je 230 dolara! Naravno da sam uzela minimalan br casova.
Ali eto sad sam vozacica, pa verujem da je prica ohrabrujuca za mame koje jos uvek nisu :)
Polozila s 18. Vozim od prvog dana svakodnevno. Tesko bih mogla zamisliti zivot bez auta. Stalno vozim i dovozim sebe i druge. Uštedi mi vrijeme,a vrijeme je novac...a novcem kupujem slatkiše :mrgreen:
Joj... moja vozačka je iz 1986 i od nje je dosta forumašica mlađe, hehehe... Čekaj malo, možda je i iz 1985. Ali aktivno vozim svoj auto možda 5 godina kraće.Citiraj:
Jurana prvotno napisa
Zaključak je da ne voziš više bi hodala i manje jela slatkiše :mrgreen:Citiraj:
Carmina406 prvotno napisa
Zavrtjelo mi se samo dok sam pročitala. :)Citiraj:
kli_kli prvotno napisa
Polozila s 21. Nisam vozila redovito par godina iza toga, al sad ne mogu zamislit zivot bez auta. No, ne volim voziti bas jako brzo (autoput), i zanimljivo, imam neku nelagodu od velikih nizbrdica. Najdraze mi se voziti po gradu.
Kli kli , ti si nasa inspiracija.
Evo ja baš isto ovako..:) Vozila po svim susjednim državama..a najdalje oko 850 km u jednom smjeru..Citiraj:
sillyme prvotno napisa
Ne mogu se zamislit da nemam položen vozački i da ne vozim..
Da, fakat... Lani smo kolega i ja išli na sl.put od valjda 1000 km. Ne bi se dobro proveli da nismo oboje vozili i tam i natrag. Isto, mm ima problematičnu kičmu, pa puno znači kad idemo na dulji put da se zamijenimo za volanom.Citiraj:
angel 1 prvotno napisa
ajme,sad si me rastužila,pa kad je Žuži partila??? :(Citiraj:
Optimist prvotno napisa
ma te navigacije, mi smo ih slijepo slušajući X puta završili u slijepoj ulici...budu radovi,izmjene smjerova isl a i te karte nisu updated i eto ti gabule...
neću nikad zaboravit jednom u Zadru kad nas je s prijateljima navigacija vrtila po nekom parkingu LOL...
ona Pervanova mi je super, fora su mu zafrkancije....(kako voziš,dobro si stigo i te sheme)
meni su autoceste dosadne,još ako imaš tempomat pa samo držiš volan....razumijem kako se može tako vozeći zakunjat za volanom...bome,u bogenima na jadranskoj magistrali ti se to ne može dogodit...:)
ja znam jednog lika koji nema vozačku...ide svugdje busom i kaže da mu ne treba...a i puno ljudi koji imaju vozačku a ne voze iz X razloga....
Ja imam vozačku već 5 godina al moram priznat da sam tek zadnjih dana aktivan vozač.
Samo sam sjela i počela vozit jer mi je dojadilo gledat auto ispred kuće a ja se posvuda vozikam tramvajem i busom.
Trenutno muž vozi firmin auto a naš stoji,pa mi je muž zaprijetio da će ga se riješit ako ne pobjedim taj strah.
I evo me,ko velika.Ma to je divota kada si neovisan i shvatiš da je to tako lako.
fali ti pitanje : imam vozačku, ali sam glupa kokoš koja ne vozi
evo ja sam to :cupakosu:
položila relativno kasno, s 27, trebalo mi na poslu (nisam ranije, nismo imali auto, ionako ne bih imala što voziti)
nakon par dana sjela u auto, dovezla iz mog sela malog do zagreba, prošla rotor :-o ni sama ne znam kako, nikad to poslije nisam napravila :mrgreen: prošla kroz grad (položila u mjestu u kom je tada bio jedan semafor) i dovezla do autobusnog kolodvora
nakon toga vozila 5 godina, ali nikad nisam voljela gradsku vožnju, autoput koliko auto može podnjeti
grad, prestrojavanja.. nisam voljela
ali sam vozila
i onda ostala trudna i u mene ušao neki strah i prestala sam voziti
i više nisam sjela za volan
i ljuta sam na sebe užasno
i godinama već planiram uzeti 10 sati i da se ponovo vratim u sedlo
i nikako se odlučiti (i odvojiti novce za to)
ne gledaj samopouzdane zene nego starcice s jednom nogom u grobu koji imaju sigurno losiji vid i koordinaciju od tebe pa voze i misle da im to pravo nitko ne treba oduzeti. ja nisam vozila jedino trudna , a vrlo brzo nakon polozenog sam imala prometnu i totalno sam bila ukomljena da nikada od mene vozaca. i kad sam prvi put rodila jako sam se bojala sjest za volan dok mmi muz nije rekao sta da ti se malom nesto dogodi i ti trebas odjuriti negdje. tad sam shvatila da bih sjela za volan i odvozila i da je zapravo kocnica u mojoj glavi. onda sam svaku subotu jutro dok su svi spavali odvezla se u malo udaljeniji ducan po dorucak samo da vozim. i krenulo je. moja je fobija bila da ce me netko drugi udariti i da se necu snaci kad se to dogodi. onda shvatis da je ljudima bitno da voze po pravilima i da su uglavnom normalni za volanom. a motor mi se ugasio par puta na semaforu kad sam radila vagu , svi trube ja upalila sva 4 zmigavca i polako....a sta drugo molim te?Citiraj:
zutaminuta prvotno napisa
Da, meni je sve to koliko sam vozila bio stres. A nisam bas neka plasljiva osoba.
Uvijek neki strah, od toga da cu se udariti u nekoga, pa da ce se netko u mene, pa da ce mi dijete iskociti pred auto, pa da necu vidjeti zebru, pa da ce (nastavi niz).
Jednostavno nikad nisam uzivala u voznji. Sad bi mi dobro doslo da vozim, a nikako se odluciti na taj podvig.
Ocito ne volim voziti, meni je skroz cudno kad netko kaze da uziva u voznji :)
Kako mozes uzivati kad je to takav stres! :mrgreen:
Mislim da bi i meni tako bilo. Stres, stres. Inače, vozila sam dosta bicikl u srednjoj. No, iako je lakše manevrirati, jednostavno kada vidiš koliko su ljudi nervozni na tim cestama, ne možeš, a da ne strahuješ da će te netko kad tad pobrati.
Meni je nekad stres nekad zen, zavisno o pocetnom stanju, a i drugim faktorima. Najteze mi je kad beba place.
Ali kao neko ko se nahodao (a i sad hodam puno, vozim samo kad nikako nije walking distance) s decom, mogu ti reci da je i hodanje s decom isto vrlo cesto izvor stresa.
Najuravnotezenije mi je biciklirati, ali ovde gde smo sad (mada mi je Luna znala i bicikliranje 'uciniti zabavnim' :D).
Pa vecina stvari je stres dok ne prede u rutinu.
Nikada nisam ocekivala uzitak dok nisam savladala voznju te mi je postala normalna radnja.
I onda je uzitak jer mozes udobno od tocke A do tocke B.
Voznja u gradskoj guzvi je stres svakom iskusnom vozacu, nije to neka topla voda.
A zasto bi im ga netko i oduzeo? Kad postanu dovoljno stare da se zbog toga sumnja u njihovu sposobnost voznje, i tako ih se salje na lijecnicke preglede za produzenje vozacke svakih godinu dana. Bar se slalo prije desetak godina dok je brat moje bake u svojoj devedesetoj vozio auto.Citiraj:
elor prvotno napisa
Ja sam polozila sa 24, a vozim od 25, 26. Volim vozit. Jedino sto izbjegavam je bocno parkiranje. Ne znam tocno zasto jer mi je to na vozackom bilo dosta jednostavno. Al otkako vozim, uglavnom sam u situaciji da ne moram bocno parkirat pa ni ne parkiram.
Isto, ne znam zasto, al kad md i ja nekud idemo, u 99% slucajeva on vozi.
Sta se tice navigacije. Jednom smo u Americi slijedili navigaciju do nekog nacionalnog parka. I makar su svi putokazi govorili da skrenemo lijevo mi smo uvjereni u svoju navigaciju nastavljali pravo, sve dok nismo dosli do velikog parkiralista na kraju slijepe ulice. Na jednom stablu bio je zakacen karton s natpisom: Google maps are wrong! Turn around.
Meni nije stres guzva (jer ne vozim svakodnevno kroz guzvu) cim se sjetim javnog prijevoza i guzve tamo.Citiraj:
sirius prvotno napisa
Ja sam se rusila u vlakovima i tramvajima na putu do posla.
Vozim od 18., a imam svoj auto od 20.
Smatram se izuzetno dobrom vozacicom i nikad i nista mi u voznji nije problem. Cvileca i drececa djeca mi smetaju jednako u voznji i u kuci, nije da mi kvare koncentraciju.
Nisam vozila jedino zadnji mjesec trudnoca jer sam uvijek imala takve krizobolje i isijase da se nekad ne bih mogla ni pomaknuti kad me usteka. Ali da sam morala i u rodiliste bih se sama odvezla
Ja se bojim bicikla ko vrag tamjana (imala sam na 2. godini studija gadnu prometnu, pokupio me frajer i završila s potresom mozga na šivanju glave, propustila ljetni rok i pala godinu - ne samo zbog toga, ali uglavnom zbog toga). Tako da mi je bicikl ostao u ne baš ugodnom sjećanju... ALIIII kad su djeca narasla, mislim si ja - vrag odnio, oni se budu vozili z biciklima, a ja bum bežala za njima - figa! I nabavila sam prvo poni (eno ga još u voznom stanju) ali sad kad svi ostali u obitelji imaju bicikle s od 26 i 28", ja opet jurcam za njima i plazim jezik do poda. Eeee, za rođendan ću si pokloniti pravi žeMski bicikl, da se mogu voziti ko ljudsko biće. ALi trebalo mi je ovih par godina na poniju da se riješim straha.Citiraj:
zutaminuta prvotno napisa
Ide to. Ako si vozila bicikl, išla bi ti dobro i vožnja auta. U autu si manje ranjiva. Samo treba pregristi. PROBAJ, nemoj previše razmišlajti o tome. Ja bih ugnjavila muža da me odvede na neki parking ili livadu gdje nema nikog živog za vrijeme vikenda, pa bi probala. I ne bih se obeshrabrila ako ne bi išlo od prve. Meni je prekretnica bila prije puuuno godina - vidjela sam jednu osobu koja mi se činila onak, ne preveć sposobna za jednostavan posao, a uredno je vozila auto, razvažala djecu itd.
Daklem NI JEDAN MUŠKI NE BI PREISPITIVAO SVOJE SPOSOBNOSTI da sjedne za volan. Nemoj se time opterećivati. To dođe s vremenom, a kad to automatiziraš, više ne razmišljaš o tome.
Imaš doma uzorak - tvoje dijete će uskoro prohodati. Sad je u fazi da ni ne zamišlja taj način kretanja. Uslijedit će faza kad se bude držala za namještaj, pa za ruku, pa će se polako puštati. A onda slijedi KLIK, kad automatizira radnju i više joj ne treba svijest za to. Noge idu same. Isto ti je i kad učiš voziti, bicikl...auto....whatever.
Ne treba ti 10 sati. Ako hoćeš i ako se ne bojiš mojih vozačkih sposobnosti (nisam bogznakaj, nego onak - prosječna), razmisli o ovome: naći ćemo vremena pred večer kad nije gužva, neki veliki parking (nitko te neće klati jer IMAŠ dozvolu) i udri... Možeš sa mnom, možeš s nekim drugim, samo da vidiš da li ti stvarno treba tih 10 sati ili ne. To je 1450 kn, nije baš lova koju bi pustila da ti iscuri iz džepa. Nudim ovo svojoj susjedi koja već 10 godina putuje tramvajem na drugi kraj grada na posao, a njm radi u blizini kuće, tako da bi mogla koristiti auto. Samo treba pregristi.Citiraj:
aleksandra70vanja prvotno napisa
Ja nisam vozila nekoliko godina kad sam počela raditi (nisam imala love za auto) i onda mi je puknuo film, kupila stari UNO u zapadnom dijelu grada (Kustošija, onaj brdoviti dio) i u četiri popodne doma u N.Zagreb kroz najveću gužvu i prek rotora. Tresla sam se ko šiba, ali sam uspjela. Istu večer dođe k meni moja vjenčana kuma i kaže "sad nas voziš u grad". Joj, kako mi se nije dalo, ali sam sjela i otišla... Samo mi je taj prvi dan bio kritičan, ostalo je bilo ok.
ajme o kakvom stresu pričate - u našem prometu? čak su to i moji klinci komentirali, nakon što su videjli promet u parizu, ili Istanbulu ili Rimu - pa to je gužva i tamo treba biti maher - ovo kod nas i nije neki promet u odnosu na velike gradove s ulicama od po nekoliko traka (do 12)
Ok, moram priznati da je vjerojatno stres ljudima koji nisu iz Zagreba voziti po njmiu - jer stvarno ima par nelogičnih križanja prometne trake s tramvajskom - i to nekog tko nezna može stvarno uplašiti.
Ili možda Rijeka, gdje stalno voziš pod ručnom ;) - gomila uzbrdica i nizbrdica. Ali nekakvo jednostavno prebacivanje s točke A do točke B, kako bi otišao do doktora ili u špeceraj ili kaj ja znam gdje, može svatko.
Volim voziti, ali sam isto presretna kaj ne moram ići autom na posao - zbog gužve i parkiranja. Ali da popodne nemrem otiči, kaj ja znam, na rolanje na Jarun, jer mi je nespretno tamo doći javnim prijevozom, ili da ne mogu klince otfurati na drugi kraj grada, neg da čekam MMa ili zovem taxi -u današnje vrijeme mi je to nezamislivo
da, da i ja sam svoju frendicu učila voziti, možeš i samnom alex
I imala sam i gadnu prometnu nesreću - srećom je dobro završila - na autocesti mi je pukla guma - otada ipak po autocestama ne stišćem gas do maximuma
Tak je. A ključna stvar mi je veliki shopping. Da moram tegliti stvari na ruke, odapela bih. Ili da ne mogu na grunt kad mi se svidi (30 km od Zg). Nezamislivo. Još i šizim jer imamo samo jedan auto, pa ne možemo uvijek na dvije strane, a škrta sam kupit si drugi (iako imam u vidu, garažu drugu sam si već kupila, hehe)Citiraj:
NanoiBeba prvotno napisa
Tja, tako to ide... I ja sam imala nesreću na samom početku vozačkog staža - pokupio me pijanac, nisam bila niš kriva ali auto je otišao na staro željezo. Imala više sreće nego pameti, niš mi nije bilo. Ostalo je sve bilo zanemarivo, sklizanje na zaleđenom rotoru (razbila sam si kiler na tuđu kuku - to je boljelo samo financijski), ošišala stupiće od ograde travnjaka ispred doma zdravlja (imamo kasko sve te godine samo za ovakve stvari) ali ništa značajno. Vozimo se onak prosječno, ne napravimo preveć kilometri jer nam je posao blizu, ali ne bih baš bila bez auta...Citiraj:
NanoiBeba prvotno napisa
Kaj se stresa tiče, pa kajjaznam, vozila sam se lani po Njemačkoj i po autocesti i kroz grad(ove) i nije me se ništ gadno dojmilo. Na duljem putu je bitno da te ima tko zamijeniti, a sve ostalo je piece of cake. Italija mi isto nije nešto grozno, a ostalo.... pa ne znam, teško mi se bilo voziti po Londonu jer smo mi navikli na vožnju po desnoj strani, tam se nisam usudila ništa osim preparkiravanja, jer me bilo frka. U Kanadi je to išlo vrlo jednostavno, široke ceste, sve veliko - nikakav problem, ali nisam baš imala puno prilike pa nisam skupila ni puno iskustva. To je kao i bilo koja druga stvar u životu - rješavaš problem kad naiđeš na njega. Kompliciraniji mi je bio Split (prošlog ljeta - hrpa radova) nego Njemačka, ali sve u rok službe.
Točno se sjećam trenutka kad sam odlučila da se neću bojati voziti (koliko god sad obožavam biti za volanom, jako sam se ustručavala dok sam tek išla u školu i par tjedana nakon toga). Sjedila sam s prijateljicom na terasi kafića i gledala naše gradske ridikule i glupane kako prolaze kraj nas u autima. I onda sam si rekla "Ne budi glupa, svaka budala danas zna i hoće voziti". I sjela za volan i otada je započeo moj medeni mjesec s autima :)
Nitko nam ne može nametnuti blokade koje bez veze namećemo sami sebi...
meni je manje stresno u gužvi u gradu u autu nego u tramvaju, naravno kad ja vozim :mrgreen:. Nitko me ne gura, nije mi loše, pustim si muziku i baš se opuštam. Ako nisam s autom, onda sam si bicklom, opet volan :)
A do 25 nisam vozila i mislila sam da nisam sposobna za to.
Imam vozačku 8,5 godina i od toga 7,5 ne vozim :oops:.
Moram se samo osvrnuti na ovaj post..Citiraj:
Jadranka prvotno napisa
Ja mislim da bi stariji ljudi za volanom itekako trebali ići na liječničke provjere i provjere sposobnosti upravljanja vozilom.. Mene je davno prije 16-ak g pogodio deda 70+ s autom na Božićno jutro jer me nije 'vidio'. Masu puta su mi iz druge trake nalijetali na mene.,isto dede..Neki dan sam vidjela na benz. dedu -ima sigurno preko 80 ( vec mu onako očne duplje 'ispadaju', trese se sav, slušni aparatić..ma izgleda kao da ce se sad srušit i on vozi..) To mi je ekvivalentno da dam auto 14-godišnjaku koji zna voziti pa možda ce se sudarit , a možda i ne..
Htjeli mi ili ne ipak sa starošću propadaju mnoge funkcije u organizmu i ja sam apsolutno za to da se sve provjeri prije nego mu se da mogucnost da sjedne za volan i ubije nekog nedužnog.. Najopasniji su oni sunday drivers koji jednom tjedno/ mjesečno sjednu za volan pa dok se prisjete gdje je sve..ne prate cestu i okolinu.. Meni je uvijek u glavi hoće li takav vozač vidjeti moje dijete na zebri, na biciklu i hoce li stici/uspjeti reagirati..
Imam primjer od susjeda deda -oko 75-80... Jako su se iskrvili s njim da mu 'zabrane ' voziti prije nego ubije sebe i jos nekog nakon sto se tri put razbio s autom u par mjeseci..sav natučen, plav..al on opet za volan.. Jednostavno refleksi otkazuju..sposobnost opada..
Ja isto znm kada sam si rekla da ja to mogu - nakon sto sam rodila prvo dijete,jednom me zvala prijateljica da dojem do nje, muza nije bilo, pokupila sam klinku, sjela u auto i rekla si: ako si mogla rodit ovo divno stvorenje onda mozes i vozit ovaj usrani auto! I tako je i bilo.
Za one kojima je problem bočno parkiranje kopiram ovdje dio posta koji sam si spremila kad sam ga još davno našla tu na Rodi ali više ne znam gdje pa ne mogu kvotati:Citiraj:
In love prvotno napisa
Dakle, kada se parkirate bočno (tako da idete desnom stranom i u rikverc), stanete na pola metra udaljenosti od auta iza kojega ćete se parkirati, i to tako da su vaš zadnji kraj i zadnji kraj auta iza kojega želite stati u jednakoj ravnini. Kad ste tako stali na pola metra od njega (što preciznije, bolji rezultat), smotate puni desni i lagani gas (ili samo puštanje kvačila) dok se ne okrenete od parkiranog auta (po kojemu se ravnate) za nekih 45 stupnjeva. Kad ste došli u taj položaj, izravnate volan (nakon što je bio puni desni) i lagano ulazite na parkirno mjesto dok vaš prednji kraj ne dođe u ravninu sa zadnjim krajem auta iza kojega se parkirate (i koji vam je polazna točka u cijeloj stvari). Nakon toga (kad su u istoj liniji vaš prednji i njegov zadnji kraj) smotate puni lijevi i unutra ste. Bez greške, pod uvjetom da ste se pravilno postavili na samom početku.
Za one koji žele znati više: ako ste se sparkali, ali ste predaleko od pločnika, odete naprijed koliko možete, ubacite u rikverc, smotate puni desni, odete tako malo unatrag, nakon toga puni lijevi i opet malo unatrag, izravnate i približili ste se pločniku.
Ako bočno izlazite (nalijevo), proces je obrnut: puni desni i malo unatrag, puni lijevi i vani ste iz prve (bez obzira na to koliko vam je malo prostora ostavljeno).
Meni je jako pomoglo jer smo se baš bili preselili tu gdje pred kućom mogu samo bočno parkirati.
ja sam prvo kad sam počela raditi štedila godinu dana da kupim bilo kakav rabljeni auto,
auto mi je uštedio brdo vremena (npr. od kuće do posla imam lošu vezu - 8 km - treba mi gradskim prijevozom od 1 h do 1h i 15 min, autom mi treba 15 min-30 min.)
pa ti računaj :)
jedino gdje se ja ježim voziti su uski prolazi, npr. one garaže sa spiralnim trakom pa ti vozi a sa svake strane imaš vrlo malo lufta da ne lupiš
cure koje ne vozite dugo - pa platite 4-5 sati pa onda polako sami za volan recimo vikendom kad nije prevelika gužva :)
U pravu si... a prošle godine je ukinut obvezni liječnički za osobe starije od 65... Sad je to na savjesti vozačima i njihovim obiteljima. Voljela bih da je ostala obveza liječničkog.Citiraj:
angel 1 prvotno napisa
i ja izbjegavam garaže, a i nikad nisam prošla kroz onaj uski dio podvožnjaka na Miramarskoj
A to mi nije niti potrebno, jer ima drugih rješenja.
ja si pak ne mogu zamisliti da ovisim o nekome kada želim nekamo otići - pa ne živiim u New Yorku ili kaj ja znam Moskvi, Buenos Airesu, New Delhiju ili gdje je već katastrofalan promet - a i tam ljudi voze.
Ja vozim i ne znam sta bi bez auta. Ma, snasla bi se, ali...
Auto ti daje jednu veliku slobodu. Ide mi se negdje, a mm ne moze/ ne da mu se, ok, idem sama.
Da ne pricam ljeti, mm ne moze radi posla biti cijelo ljeto izvan grada, zato se mi spakiramo kad nam pase i odosmo.
Ne mogu zamisliti da moram nekoga cekati ili moliti da me vozi.
Citiraj:
angel 1 prvotno napisa
da, super mi je to
mene koja nosim naocale svakih 5 godina tjeraju da idem na lijecnicki.
jer nosim naocale
a ljude iznad neke dobi (neznam, 70+) nit kontroliraju nit pitaju za zdravlje (za koje je realno da imaju neke tegobe, lijecnicke dijagnoze ... koje utjecu na vozacku sposobnost)