Žene, koliko vas ima položen vozački?

[NanoiBeba]

da, da i ja sam svoju frendicu učila voziti, možeš i samnom alex

I imala sam i gadnu prometnu nesreću - srećom je dobro završila - na autocesti mi je pukla guma - otada ipak po autocestama ne stišćem gas do maximuma

[Peterlin]

da, da i ja sam svoju frendicu učila voziti, možeš i samnom alex

I imala sam i gadnu prometnu nesreću - srećom je dobro završila - na autocesti mi je pukla guma - otada ipak po autocestama ne stišćem gas do maximuma

Tja, tako to ide... I ja sam imala nesreću na samom početku vozačkog staža - pokupio me pijanac, nisam bila niš kriva ali auto je otišao na staro željezo. Imala više sreće nego pameti, niš mi nije bilo. Ostalo je sve bilo zanemarivo, sklizanje na zaleđenom rotoru (razbila sam si kiler na tuđu kuku - to je boljelo samo financijski), ošišala stupiće od ograde travnjaka ispred doma zdravlja (imamo kasko sve te godine samo za ovakve stvari) ali ništa značajno. Vozimo se onak prosječno, ne napravimo preveć kilometri jer nam je posao blizu, ali ne bih baš bila bez auta...

Kaj se stresa tiče, pa kajjaznam, vozila sam se lani po Njemačkoj i po autocesti i kroz grad(ove) i nije me se ništ gadno dojmilo. Na duljem putu je bitno da te ima tko zamijeniti, a sve ostalo je piece of cake. Italija mi isto nije nešto grozno, a ostalo.... pa ne znam, teško mi se bilo voziti po Londonu jer smo mi navikli na vožnju po desnoj strani, tam se nisam usudila ništa osim preparkiravanja, jer me bilo frka. U Kanadi je to išlo vrlo jednostavno, široke ceste, sve veliko - nikakav problem, ali nisam baš imala puno prilike pa nisam skupila ni puno iskustva. To je kao i bilo koja druga stvar u životu - rješavaš problem kad naiđeš na njega. Kompliciraniji mi je bio Split (prošlog ljeta - hrpa radova) nego Njemačka, ali sve u rok službe.