Mrvna,
ja sam nedavno svoj jednogodišnjaka odvikla od noćnog dojenja. Prve dvije noći je spavao sam s tatom, ali to po meni nije baš najbolja ideja, jer smo ga samo zbunili. Onda sam ja došla u krevet i nastao je kaos. Tu noć je jedva zaspao i to jecajući, nikad nije toliko plakao. Ali, izdržali smo, i već sljedeće noći je bilo samo malo negodovanja. Nudili smo mu vodu, nije htio piti, pa bismo ga samo nunali, tj. ja bih ga nunala jer tati nije htio ni prići. Prvi dan smo imali dojam da se malo ljuti na nas, ali opet, možda smo samo zabrijali jer ipak se radi o jednogodišnjaku.
Sve skupa je trajalo 5 dana, a da nije bilo one gluposti s mojim spavanjem u drugoj sobi, trajalo bi 3 dana. Sad spava cijelu noć bez buđenja, osim jednog, nekih pola sata nakon što zaspe. Tada legnem s njim, on se nasloni na mene, malo ga mazim po trbuhu i on opet zaspe. To traje nekih 10ak minuta. Mislim da mu je san puno kvalitetniji nego prije. Prije bi se budio svako sat vremena, malo pocicao i nastavio spavati.

U našem slučaju odvajanje nije bilo pametna ideja, a i meni je bilo draže da, kad već plače, plače u mom naručju, tj. da na neki način zna da ga mama nije ostavila. Brzo je skužio što tražimo od njega. Trebalo je samo tu prvu noć izdržati. I biti dosljedan, to je po meni najvažnije.

Nadam se da sam pomogla i sretno!