Razmisljaju li o tome kucanice?

[sirius]

sad cu ispast koma mama. doma sam 3 godine i 4 mj. ( ok, 6 mj radila između ).
postala sam malo " zivcana ", fale mi ljudi, komunikacija, sva sam usporena, zaboravila sam vec kak je letat na poslu i radit 5 hitnih stvari od jednom.
a jos i ova crkavica od 2500 uzas.
znam da cu bit pretuzna kad se vratim radit, najvise zbog nocnih jer se bojim kak ce moja mrvica bez cice. al vec mi je muka od same sebe doma.
evo iskreno.

To je ustvari normalno. Jedna od negativnih stvari boravka kod kuće je društvena izolacija . Treba vremena da se organizira život, tako da se bude manje izoliran... Meni je ćak prije nekog vremena padala na pamet pomisao kao bih se vratila na posao samo zbog toga. Ali kako ja objektivno nemama takvu mogućnost zbog bolesti djeteta i još ću dosta godina biti potrebna doma , ne preostaje mi ništa drugo nego da rasčistim u sebi taj problem i organiziram si život tako da nađem načina za ispunjavanje smislenog razgovora sa odraslim ljudima na drugi način.

[RozaGroza]

To je ustvari normalno. Jedna od negativnih stvari boravka kod kuće je društvena izolacija .

Kako kome
Meni baš to najviše paše. Viđam ljude kad poželim, hvala Bogu uvijek ih ima lista onih kojima sam obečala "kafu i šetnju" i kad se vidimo, a to bude jako rijetko (jednom mjesečno), onda nam bude super, ispričamo se, ponekad pozovemo ekipu na ručak, baš neka super druženja. Ne govorim da je tako svima, samo nama. Taj ritam rijetkih ali kvalitetnih druženja nam super paše.

Ja mislim da je najvažnije pored kučanskih poslova, osmisliti sebe, da ipak tim što povazdan radimo iste poslove po kući/vrtu, ne venemo iznutra. Važno je čitati, imati hobije, gledati filmove, raditi neke male stvari koje su nam važne koje god one bile. Znam jednu frendicu kučanicu koja piše knjigu, kad sve završi i strpa klince u krevet, muža namiri, sjedne za komp i piše. Ja joj se divim da ima snage svaki dan, ja ponekad nemam snage ni za oprat zube!