Evo da i ovu svoju otvorenu temu zaključim...
obožavam dojiti svoje dijete..
Svladali smo dojenje u rodilištu pošto smo tamo bili 7 dana nakon operacije (takva su pravila BO), te smo od drugog dana kada sam ja skinuta s infuzije se trudili vući makar i na prazno.. već treći dan ga je trebalo samo malo nadohraniti, a ostalo je sve išlo samo po sebi..
U rodilištu smo imali drugačiji sistem, sada se kod kuće trebamo prilagoditi na drugačije, tako da nam traje vrijeme prilagodbe, ali ipak cicamo i dalje, upravo ga je patronaža izvagala, dobio sam već na težini, a doma samo ni 24 puna sata...
Sve ono o strahu je nastalo kada je moj Noić prvi puta primio cicu
Sad smo već i zašpricani bili, i pokapani, a mljekeca ima na pretek...
Hvala vam svima na podršci koju ste mi davale...
Pusić velki od nas dva
 |
|||
Odgovori s citatom
andynoa prvotno napisa
