Cure, evo još jedna mama vam se pridružuje u priželjkivanju kraja dojenja. Naravno, dvadesetomjesečni sin još ništa ni ne sluti i uživa, ali meni je polako već dosta. Trudna sam 10 tjedana i podoji su mi počeli biti dosta bolni i neugodni. On ne sisa puno, dva podoja za uspavljivanje i 1 do 2 noćna, ali je jako ovisan o njima. Problem je što se bojim njegovog plakanja na koje sam strašno slaba. Mama mi je već predlagala da ga ostavim kod njih, ali mi nismo još spremni na duže odvajanje.
Sensei, zanima me jesu li ti periodi plakanja za sikom dugo trajali i koliko je beba uopće spavala? Jeste li mu dali vode ili nešto drugo da popije kad se budio?sensei prvotno napisa
Muž i ja naoružali se živcima i krenuli prvo sa ukidanjem noćnih podoja, tri noći je bilo histerije,plakali smo mali i ja skupa, ali nisam mu dala. Četvrtu noć mali je spavao cijelu u komadušto znači da nije niti tažio cicu, ostalih par dana postepeno smo ukidali dnevne podoje. Moje mišljenje je da ovako postepenim odvikavanjem nije bilo toliko stresa za njega i sve je išlo nekako prirodno.
Uh, baš mi je teško odlučiti kada reći dosta
 |
|||
Odgovori s citatom