Da, to je točno i logika je ispravna za dijete u trećem razredu koje tek izlazi iz boravka. Rekla sam da to ovisi o puno stvari.apricot prvotno napisa
Kad su moji završili s boravkom prije par godina, te mogućnosti jednostavno nije bilo u našoj školi. I ne čekaju moja djeca mene da jedu ručak. Imaju skuhano, servirano u tanjure, to im je u frižideru. Ugriju u mikrovalnoj i jedu.
Da je bilo mogućnosti da jedu ručak u školi u toj dobi, svakako bih to prihvatila. ALI morali smo se ovako snaći, silom prilika. Od tada su prošle dvije odnosno tri godine, a dečki su naučili sami skuhati tijesto, uzeti si paprikaš koji sam ja skuhala dan ranije ili ujutro, sami začiniti salatu i slično. Sad mi je blesavo vraćati ih na ručak u školu kad su se lijepo osamostalili.
Inače, meni je potpuno neprihvatljivo da djeca čekaju pet popodne za ručak, a većina roditelja baš tako radi. Naši isto jedu s nama kad dođemo s posla - mi ručak, oni popodnevni gablec (često to bude nešto od ručka ako im je bilo jako fino).
Istina, ovakav način prehrane uvjetuje ograničenja jer se ne može svaka vrsta hrane pripremiti unaprijed, ali moji vole variva od mahunarki, zelenje i slično, a npr. francuski krumpir jedemo vikendom, kad smo doma. Crni rižoto jedemo za večeru, pečeni krumpir isto. Ručak je obično varivo od zelenja s mesom ili varivo od mahunarki bez mesa, kako koji dan. Ričet je zakon, fantazija je zakon, a sve se to fino može grijati. Jedu se svježe salate - moji odavno znaju sami napraviti salatu od krastavaca, paradajza i slično. Prije sam im stavljala sve začine (sol, ulje, ocat...) u šalicu da samo preliju, ali sad već sami to rade.
Kakav ručak u pet popodne pa da pokvare večeru? Offt. danas je poriluk s rižom + sušeni prsni vršci skuhani odvojeno
 |
|||
Odgovori s citatom