 |
|||
mm i ja smo dva tjedna odgađali peglanje, skupila se respektabilna gomila pa sam se ja jučer uhvatila posla ( 2 sata) dok je on klince (komada tri) odveo na kupanje
nagradili smo se ručkom vani
da bi kod nas bilo uredno ( pet osoba u 50 kvadrata) ja bi trebala cijeli dan hodati za svima i spremati ili im cijeli dan držati predavanja- to mi se ne da i lijenčina sam
dakle, svrstavam se u neurednu struju
tako prljavost ne volim, i to rjesavam, a neurednost, hrpe knjiga, novina, prospekata, igrački, stripova, olovaka, bojica, racuna izvadjenih iz novcanika koji se skoro raspuknuo od debljine (od racuna, ne od novaca) pa samo odlozenih na ormaric "da se spreme".....za sada podnosim,ali sve teze
Joj da, gomile stvari, robe, igracaka, knjiga, novina... Da mi je sve srezat za samo 20 posto, bilo bi bolje. Svako malo hrpetine toga bacim, poklonim ali opet se nabere. sad jos i kolica u sred stana, baby gym i ona baby ljulja viper, aaaaaaa. Imam dojam da se spoticem sama o sebe! A sve treba. Ma moglo bi se i bez toga. A onda mi trebaju dve stvari koje vec DANIMA ne mogu nac i to me zbilja cini zivcanom
Peglanje je moja prebolna tocka. Ne zato jer ga ne volim. Meni je tesko zapocet. Izvadit dasku, sve pripremit... A onda kad se odvazim, nije mi tesko, ali krenut nikak!
Mene nered čini nervoznom. Ne smeta me prašina ili mrvice po podu, ali gomile stvari koje nisu na svom mjestu - užasno!
Zato mi je stan uvijek u tom smislu uredan. Poslije ručka i navečer uvijek pospremim i operem kuhinju, jutarnji ulazak u kaos mi je nezamisliv.
Djeca pospremaju svoju sobu 1x dnevno (mi usisavamo kad se sjetimo), ako u pospremanju nabacaju igračke u krive kutije ili proizvedu još veći kaos, pospremaju ponovo. Rijetko pospremaju dobrovoljno, često trebaju poticaj u odgovarajućim Hz-ima.
E sad...manje volim: usisavati, brisati prašinu, ribati kupaonu...tu često prekoračim razumne rokove.
Peglanje? Izbacuje me iz cipela.
Posljednje uređivanje od čokolada : 01.07.2012. at 16:00
Zaboravih dodati da me ne smeta ono što ne vidim. MM je picajzla, ormar mu je UVIJEK ko u vojnika pred vodnikov pregled.
Kad ja zatvaram svoj, često si pričepim prste jer ih ne stignem na vrijeme izmaknuti.
Lucija Ellen prvotno napisa
Jooooj, ovo kao da sam ja napisala. Od riječi do riječi!
Mene bas mrvice i prasina najvise izludjuju. Od nereda ludim samo kad nemrem nesto naci. No lad mi se tabani zacrne - nema goreg. A STALNO sam bosa, cak i zimi. Utoliko - cist pod, uredna kupaona i kuhinja - kao anci rece, meni je to kljucno za ugodan boravak u svom stanu.
Istina je, ali i život je puno ljepši kad si u pospremljenom.život je prekratak da bi se potrošio na spremanje.
Ne volim čistiti ni spremati. Zato sam prilagodila život da toga bude što manje.
Svaku stvar koju se uzme treba što prije nakon upotrebe vratiti na svoje mjesto. To podrazumijeva da svaka stvar ima svoje mjesto.
Što god kupujem počevši od suđa, bijeke tehnike, namještaja, tuš kabine, pločica, podnih obloga, zavjesa, radijatora...gledam da je lako za čistiti. Naravno i da mi se sviđa, ali ako sam u dilemi, uvijek ću uzeti ono što nema npr.nepotrebnih utora, što se samo mora prebrisati.
Nemam tepiha, osim pamučnih u spavaćim sobama. Ulazni prostor u kuću po meni je odraz kuće i tu nema ni cipela ni jakni, samo ogledalo i cvijet. I pokoja slika na zidu.
OK, imam mjesta pa je sve lakše. Ali, što je više kvadrata, više je i čišćenja. No, mjesto gdje se živi je dom, a ne muzej. Uopće mi ne smeta povremeni nered od knjiga ili igračaka ili Playstationa i slično. Razvučemo mi sve po svuda, ali i pospremimo.
Stol je čist odmah poslije obroka, to se podrazumijeva, ne mogu zamisliti da se ne pospremi. Kuhinju obično tek poslije večera spremam, mislim da mi je to jednom dnevno dovoljno.
A pojam generalnog čišćenja jednostavno ne volim ni čuti. Čisti se usput, svaki dan ponešto (ili ništa) i nikad nije tako da izgleda prljavo. Ne smeta mi kup robe za peglat, ni kup za stavit u ormare. Sretna sam kad pospremim, ali npr. sad sam sretnija tipkajući nego pospremajući ( pogotovo kad su svi na moru, a ja uživam u samoći). Ionako ću sve sama napraviti kad-tad...
Složi kak je, i peglaj taj tren kad trebaš pojedini komad robe.Pa ja si razmišljam da jednostavno samo sve složim i stavim u ormar!!
To je kontra svih mojih uvjerenja, ali ipak nisam toliki mazohist da peglam po ovoj vručini toliku količinu veša....A još se suši...i pere!!!
Potpis.
Imam jednu sobu - skladište u kojoj držim staru robicu dječiju, sezonsku robu (koja je meni najveći problem). Obećala sam sebi da ću uskoro ući u nju i sve raščistiti i napraviti djetetu sobu konačno. Ostatak kuće je manje više ok, s tim da mi pegla i usisava teta čuvalica (blago meni), a ja ovo ostalo. Mada se posteljina, peškiri i krpe i dosta odjeće ne pegla (a kod mame sam i gaće peglala). A sušilica mi je spas zimi.
Odvaljujem na Trokuta
Od patološke urednosti (picajzla s opsesivno-kompulzivnim elementima) su me izliječili redom najprije MM (koji ima neke osobine spomenutog Trokuta
Na veš jako pazim, da se ne povlači po sobama i da je uredno pospremljen, na suđe isto tako (nemamo suđericu, sve se pere na ruke i to odmah nakon upotrebe - tu sam ih obojicu izdresirala
I da, otkako smo preselili u veći stan, red je puno lakše održavati, u manjem stanu je to ponekad bilo vrlo teško izvedivo.
u nasem domacinstvu je suprug jako uredan a ja sam bivsa slampavica. dok sam jos zivjela s mamom mi je "nered" bilo sredjnje ime - onda sam se preselila u vlastiti stan i skuzila dam mi je puno lijepse u pospremljenom stanu. Eh, i onda sam upoznala svojeg pedantnog i urednog muza
Ovako i ja. Ionako se zguzva u ormaru. Ali da ima odjece koju izbjegavam jer je treba peglati, ima...
Ovo je tako istinito, sjajno se osjećam kad je sve na svom mjestu, samo je to - gotovo nikad.
ovisi o tome da li ti je pospremljenost bitna ili nebitna
meni je bitnije da (na samom ulazu, gdje je to jedino moguće) imam vreće i kutije... jer to znači da će netko tko nema - dobiti bar dio onog što treba. i to je stalno tako. dakle - moj ulaz u stan odaje osobu koja je spremna pomoći drugima.
sama "urednost i pospremljenost" su mi ostavili traume iz djetinjstva, jer sam morala prati rolete četkicom za zube... da bi gospođa majka
mogla reći kako je uredno i pospremljeno.
kome ne paše - ne treba mi doći. ni ja ne idem tamo gdje me izuvaju na stubištu, i stavljaju 16 podmetača pod šalicu za kavu...
Samo da prijavim, moj revival i dalje traje, sve je ispeglano!
Posljednje uređivanje od Mojca : 01.07.2012. at 21:16
ajme Mojca
ipak nisi tvrdokorni zmazanac
po ovoj vrućini, ijuuuu!
a što te onda razlikuje od onih kojima smeta tvoja "neurednost"
meni je svejedno kako je kod nekoga, ako mi je takj netko drag i družim se s njime.
ako mi kaže da se izujem, izut ću se.
ako mi stavi dekicu pod guzicu, stavit ću dekicu, da ne uprljam bijeli meblštof.
ako moram razmicati stvari da dođem do stolca, razmaknut ću.
ako moram oprati šalicu da bih dobila čaj, oprat ću.
potpuno mi je svejedno.
Nisam, nisam... samo sam bila na dugotrajnom odmoru.ajme Mojca
ipak nisi tvrdokorni zmazanac
po ovoj vrućini, ijuuuu!
Došlo je vrijeme da priznam da ipak nešto mogu napraviti uz Smjehuljicu, dosta sam se vadila na nju.
Ovo i mene povremeno obuzme. Kazem sama sebi da cu odrzavati red, pa mogu malo klinci oko mene trckat dok ja spremam. Al me kratko drzi. Ne uspijem dovoljno dugo biti dosljedna. 2 dana konstantno trcim za klincima spremam igracke za njima odmah, kupim kekse i sl. Treci dan ko krepana macka izvalim se pokraj njih dok oni pijuckaju jogurt i povremeno naprave lokvicu koju mrljaju rukama. Kad se presele na drugo bojno polje dignem se, obrisem i cekam sljedeci belaj.
Evo u duhu teme ja sam na kraju napravila prilično pospremanje. Bilo je baš pakleno, pa je bila upaljena klima, pa sam laganini u hladovini pospremala, van ionako nisam mogla.
Nije mi to i dalje neko zadovoljstvo, ali je sad svakako ljepše.
Potpis na marelicu, meni ne smeta kak je kod drugih, nadam se da to vrijedi i obrnuto. Razliciti smo i bitno da si svatko napravi kak mu pase i kako zeli i moze.
Ina niz: danas malo spavalo puno a veliko se igralo sa susjedom skolarkom pa su podovi cisti a ves speglan, no jos nisam nasla dve stvari koje trazim
Uf, moram reći da se divim i čudim vama nepeglačicama. Divim se na ravnodušnosti prema tome, a čudim se sama sebi jer je meni peglanje jako važno. Sve peglam; osim krep posteljine i deka, baš sve, pa i čarape i zavjese (one koje se moraju da bi ljepše "padale"). A nisam freak koji obožava peglanje... Jednostavno ne trpim imati nešto neopeglano na sebi, a bome niti na djeci, opeglana stvar mi je ljepša, čistija, mirišljavija; a moram tu napomenuti da peglanje nije samo način zahebavanja nego je tu i njegova higijenska komponenta nezanemariva. Ja sam sebi objasnila da peglati treba radi reda u kući i higijene. I nikad ne dopustim sebi da imam hrpe veša; bilo kakvog (za prat, peglat, posložit), peglam skoro svaki dan, radije po par stvarčica nego da se nakupi (a nakupi se uredno 2x tjedno barem 3 mašine jer peglam za nas 5 + mamu i brata), odvalim to i bok. Sad preko ljeta u klimi obavezno, i rano ujutro (skuham si veš lonac kave, nafrljim muziku, zakurblam peglu i ožeži!).
Spadamo pod uredna kućanstva (osim mog mm-a, ali on voli biti u urednom), svaki dan usisavam, čistim sanitarije, pometem dvorište i balkon, perem podove (kuhinja, wc, kupaona, stubište, hodnici, db), prašinu brišem i posteljinu presvlačim 1x tjedno, u kuhinji mrzim nered i suđe se odmah u kuhanju još ili pere ručno ili stavlja odmah u perilicu, isto tako i nakon jela, odmah se sprema suđe, hrana, stol, čisti se pod. Svaku večer sve pospremim i ujutro volim sići u kuhinju koja je čista (o.k. trebam samo spremiti suđe čisto iz perilice). To je jednostavno takav način života, ja nebih mogla podnijeti psihički da živim u neurednom ili (nedaj Bože) prljavom
, da djeci ne skuham ručak svaki dan. Ono, to je meni za moju obitelj i mene samu poniženje kraj zdravih ruku i očiju biti u zmazanom... I ako treba za to se ranije probuditi, kasnije leći, pretrpiti... to je to, meni nije problem.
potpis.
ni meni nikad nije problem poštovati tuđa pravila, ako mi je taj netko drag.
ma i ako nije...kućni (ne)red je individualan i ja to štujem.
i želim da se i moj štuje.
jer ako je nekom teško skinut cipele pored bebe koja je na podu...ne mora doć
Jedna stvar da li je nekome to problem ili ne, da li mu se da ili ne da. Ono o čemu ja razmišljam je tko je, kako, kada i gdje nametnuo te neke standarde što je čisto i što je red. Ne znam, moja glava ne može prihvatiti kao smisleno i opravdano peglati zavjese da bi ljepše padale. Gledam tu prvenstveno ekološku crtu. Toliko vode, struje, praška, omekšivača, truda i vremena da bi imala lijepe zavjese. Mislim da to sve mogu puno bolje uložiti. Tvrde da se 30% vode u kućanstvu potroši na čišćenje. Meni žao vode. Zna, možda sam opsjednuta time, ali što ću. Tih 30 kn mjesečno što ušparam na struji jer ne peglam, uplatim Unicefu. Imam neki bolesni sklop u glavi i to je vjerojatno neka druga krajnost.
I kao što sam rekla - sve je stvar navike i sve se može kad se hoće. Ovisi kako se stvari poslože u glavi. Ima nešto u tome da kad mi je nered u glavi, prvo moram napraviti reda po kući jer me neurednost onda ekstra živcira.
I slično kao tanja_b, bila sam opsjednuta (to mi sada tako izgleda) pa sam se opustila uz MM i dijete i znam da je sve u glavi.
Moje su redovito u kupaoni ili ispod kauča. Ako se nekoliko puta na dan moram obuti i izaći onda mi je koma kad baš sjednem a nema ih jer ih je netko maknuo, pa se moram dizati i ići po njih. Dok sam se mogla obuvati u hodniku naravno da su tamo bile i tenisice.
Ali sad se ne mogu ni sagnuti bez pridržavanja, ni čučnuti, ni dići se s poda s nečim u ruci, obuti se mogu samo kad sjedim, pa mi je to sve skupa više brrrrr od tenisica pokraj wc-a
Bez uvrede ikome, ali kad bi mi netko rekao da svako jutro (ili dan) moram peglam valjda bih mu rekla da me odmah upuca.
Citala sam temu danas, uzela dijete i posla se setati na Jarun. Sudje stoji, pod nije usisan, roba nije slozena... Briga me i nadam se da ce mi uvijek bit vaznije prosetat se, poigrat se, popit kavu s frendicama nego bit doma i pospremati.
Prije sam i ja tako, dodji s posla pa peri, ribaj, sramota je da sudje prenoci. Onda sam se samo jedan dan pitala zasto se forsiram? Nista se nece dogodit ako poslije rucka legnem i upalim film, a ne dignem odmah sa stola. I nije. Samo sam se ja oslobodila pritiska da sve mora uvijek biti cisto. Da mi nekad smeta, smeta, al kad se to dogodi ocistim, s gustom.
Bezveze se izvlačiti na djecu, ali činjenica je da kad dođu djeca toliko je bitnijih stvari od čišćenja. Neki dan smo se 1,5 sat igrale doktorice, svi plišanci su dobili kartone, izmjerile smo težinu na kuhinjsku vagu i izmjerile dužinu. Žalosno bi mi bilo da se P. sama igra kad seka spava, a ja da čistim. Tata baš i nije za takve igre, a i navečer stavlja T. na spavanje. Moje cure se jako malo same igraju, ja uglavnom sudjelujem u igri.
Mi se ponekad svi skupa bacimo na pod i slažemo lego kocke, a imali bi kaj drugo raditi. Ja još moram odraditi i vježbe svaki dan, pa mi za čišćenje ne ostane ni volje ni energije.
Ja prvo što napravim poslije ručka je da se uvalim na kauč i popijem svoju popodnevnu "kavu" (Divka). Nema šanse da odmah utrčim u kuhinjuko moja mama. Ujutro se ustanem kad i D. (osim ako ne trebam na posao prije nego se on probudi) i prvo ide 10 minuta uz kavu samo za mene. A navečer kad D. zaspi, prvo se izvalim na kauč i pogledam nešto na TV-u ili prosurfam. Jednostavno moram imati vrijeme za sebe, dijete, nas.
Meni je tužno to što vi mislite da ja nemam vremena za sebe, da nejdem na kavu, da se ne igram s djecom, da nejdem na Jarun, ne gledam TV, ne uživam u kavi i sl. zato jer peglam... Oduvijek sam osoba koja se dobro organizira, a kad je u kući već uveden red onda se isti samo održava. Meni svaki dan treba ukupno 30-ak minuta da skuham ručak (expres lonac moja ljubav), dok se kuha ručak ja obrišem podove, protrčim s usisavačem po kući, djeca doručkuju za to vrijeme npr. ili se igraju, odemo u šetnju nakon doručka/kave i kad se vratimo popeglam ono malo svakodnevnog veša za 20-ak minuta.
Ja sam sama s troje djece jer mm radi izvan RH, nemam pomoći od nikog i od nikuda, dapače još na skrbi imam teško bolesnu mamu i brata invalida (i njihovu kuću, hranu, veš, liječnike, kemoterapije...). I nađem vremena za sebe, ako hoću.
Mislim da vrijedi ovdje poslovica: Tko želi nađe načina, a tko ne želi nađe izgovor.
Winnerica, nitko ne misli da ti nemaš vremena za sebe, super da sve stigneš i da imaš snage i volje. Ja nemam.
Meni dan izgleda ovako:
7-8 vježbe s terapeutom, nekad u stanu nekad i vani, muž ode na posao, baka dođe da bude s curama
8-9 odmor od vježbi i zajednički doručak
9-11 cure su vani s bakom, donesu mi iz dućana kaj treba, ja polako pospremim koliko stignem (jer sporo hodam i ne mogu puno toga nositi) i pripremam ručak (sve usporenije nego inače, jer mi se ruke tresu i nestabilna sam na nogama)
do 13 uglavnom se najedemo, moram se odmoriti od stajanja, ovisi kaj sam kuhala
malena spava uglavnom od 13-30 do 15-30 za to vrijem se sa starijom curom igram, baka ponekad spegla ili opere suđe, ili se ona igra a ja nekaj napravim
popodne se igraju s tatom, a ja odradim vježbe ili pogledam nekaj na tv-u ili smo svi skupa kod druge bake gdje luduju po dvorištu a ja se odmaram pa vježbam navečer
navečer svaki stavlja jednu curu na spavanje, kad se istuširam već je deset sati, ako je manje onda još čitam ili sam na netu jer ne mogu spavati kao sad jer me boli noga
Ma nije da ja mislim da ti nemaš vremena. Ja znam da imaš jer je zadnja rečenica u tvom postu moj moto. Ali ja to jednostavno ne želim jer ne vidim smisao da svaki dan brišem pod. To mi nije u glavi. To mi je onda obaveza, a ako ne napravim sve što mi je na to-do listi, postajem nervozna jer nisam sve napravila što je trebalo. I onda se grizem. Ako ništa ne stavim na listu nego idem logikom "ako mi se da i ako ostane vremena", onda sam smirena i sve ide laganini. Ključno je da sam iz glave izbacila "moram" sa "trebala bih, ali...".
Joj, danas sam iščitala ceo ovaj topic i donela jednu važnu odluku: radiću na sebi i trudiću se da mi to pospremanje bude manje važno.
Kad uveče legnem pa saberem koliko sam vremena potrošila na kućne poslove a koliko na sebe, dete, muža.... ne sviđa mi se rezultat.
Nisam od onih iz kojih pršti energija, imam prijateljicu koja do 11h zamesi hleb, ispeče deci pizzu za doručak, skuva ručak, pospremi kuhinju i stan i onda još ima energije da ih dvoje, troje vodi na izlet. Ja posle toga mogu samo da prilegnem.
Volim da mi je uredno i čisto, ali me nervira kad počnem da preterujem i vidim svaku mrvu i fleku.
A jako malo i retko peglam
Ustvari, dugo godina sam jurila u 5. brzini. Dvije škole, faks, dva posla i hobi. Bilo mi je normalno da mi je svaka minuta dana ispunjena nekom aktivnošću. Kad sam upoznala MM on se začudio i pitao me zar ja ne znam jednostavno ništa ne raditi. Pa sam s vremenom prebacila u 3. brzinu, presložila kockice i sam mi je fajn.
Ma jasno je meni cure što ste mislile reći (Sirius B. jasno i s obzirom na zdravstveno stanje; Ključić s obzirom na trudnoću), meni je baš bilo bedasto ono napominjanje kak se netko igra s djetetom, pa ide van, pa ovo-ono; ježi ga sve to i ja napravim, moji cijeli dan po kući raznose vodene bojice, plastelin, legiće, isto se bavim i igram s njima... Šetnja nam je obavezna svaki dan radi zdravlja starije curke koja mora puuno hodati.
Meni je jedini istinski gubitak vremena odlazak u šoping po špeceraj, to me ubije psihički. Zapravo volim otić u te dućane, volim si odabrat hranu i pogledati cijene, novosti i sl. ali gubitak vremena me smlavi jer puno osoba ovisi o meni svaki dan, a sve obavljam za dva domaćinstva...
S druge strane, prihvaćam to ak nekome nije prioritet peglat zavjese, prat, glancat - dok got se radi o prostoru u kojem ne živim ja ili moja djeca...
Posljednje uređivanje od winnerica : 02.07.2012. at 01:29
a, uostalom, boli te briga što tko misli
živiš svoj život, a ne tuđi
Ma apsolutno! I ovo je univerzalno za sve ljude (barem bi trebalo biti).
x
dodatak - svejedno mi je i ako mi nije drag.
Sirius, draga, meni je rasprava s tobom o tome kako treba bit u kući, koliki red, s obzirom na tvoje zdravstveno stanje u najmanju ruku neukusna, javila sam se na temu i pisala općenito, šta se mene tiče možeš držat cipele u pjatu ako ti je tako lakše, stvarno ti se divim koliko si hrabra, kako se dobro nosiš sa svime i koliki puno si napravila za svoj oporavak.
Nadam se da ni u jednom trenu nisi pomislila kako se moraš opravdavat zbog ičega, vjerujem da nikome nije bila namjera dovest te u situaciju da se opravdavaš, meni sigurno nije. Imala sam potrebu to napisat.
pa kontam... ako mi nije drag, teško da ću mu odlaziti ili k sebi zvati.
micanje ljudi koji mi ne odgovaraju je isto jedna vrsta urednosti
winnerice i meni je na neki način tužna pretpostavka da oni koji ne rade kao ti, da se ne trude dovoljno za svoju obitelj i da hodaju zamazani i neopeglani.
Evo čisto par komentara:
- zavjese koje se trebaju peglati da bi dobro padale ili izbaciš iz kuće, ili objesiš vlažne. Nevjerojatno kako se same izravnaju, kao da su najljepše opeglane.
- nabaviš parnu stanicu, pa je dovoljno opeglati samo s jedne strane
- več sam napisala da mrzim peglanje, ali nismo neopeglani. Definitivno ne peglam ručnike i čarape, kao što ti radiš i iskreno ne vidim apsolutno nikakvu potrebu za time. Ručnici iz sušilice izađu potpuno mekani, a bome i čarape.
Djetetovo je stalno opeglano, da ima sve spremno, jer ga čuva baka, pa da ne traži gdje je što, ali njego potegneš s jedne strane i gotovo je, MM pegla svoje, ja svoje prvi dan za drugi i to je to.
Želim reči da ima puno trikova kako si olakšati život (naravno kome je bitno na kojem području olakšati), bitno je da smo više/manje zadovoljni sa svojim odabirom.
Svatko živi onako kako mu to paše,i u prostoru kakav njemu odgovara.
Meni je još uvijek u glavi slika jedne kuće u koju sam išla radeći na terenu.
Kroz prozore se ništa nije vidjelo jer nisu oprati godinama u najmanju ruku,za pod nisam sigurna ni danas jel bio parket ili pločice od naslaga,prljavog suđa je bilo po cijeloj kuhinji+potopljenog u kadi u kupaoni.
Od prljavog veša nisi imao gdje sjesti.
Ali najviše mi se zgadilo kad sam na prozoru od wc-a,odmah pokraj školjke vidjela vrećice s kruhom,voćem i povrćem.
Za mene je ovo totalno neprihvatljivo,al si mislim ak je gospođi novinarki i njenoj kćerki studentici ovo normalno,neka im bude.
Ja u takvoj kući jednostano ne bih mogla popiti čašu vode
bodo, pa to je ipak krajnost. Mi ovdje govorimo o peglanju/ne peglanju zavjesa, usisavanju svaki dan, ili puno manje, micanju suđa pdmah ili kasnije (u roku 24 sata, ne 24 dana).
naprosto obžavam kad mi je kuća čista i mirisna, kad je sve na svom mjestu
ali... što je godina više, meni se sve manje da, sve mi je teže,
glavninu energije mi odnese posao pa kad dođem doma i kuhanje me ubije.
što se tiče peglanja, otkad sam rodila drugo dijete, gotovo sam prestala peglati na redovnoj bazi,
peglalo se kad se mora, a mora se često, jer suprugu obično trebaju košulje za posao
pa sam nedavno uvela peglanje odmah sa štrika, ali samo i isključivo ono što se mora,
parna stanica mi olakšava stvar pa je sve skupa gotovo za pola sata.
moram još napisati, lijepo je imati kćer tinejdžericu
pa lijepo uvaliti brisanje podova, usisavanje ili pospremanje kuhinje.
njoj kao kreativnom neredu od rođenja to je kazna božja,
ali sve se uspijemo dogovoriti.
nemoj zezat. Ja sam nekako zivjela u nadi da ce me kroz godine prosvjetliti, da cu postat urednija i organiziranija
Moje zdravstveno stanje i nije tak loše, zamisli si da imaš za svaku nogu zavezani uteg od 10 kg pa se sporije vučeš po stanu. Ništa puno gore od toga. S druge strane ja sam cijeli dan doma, i trebalo bi mi biti lakše nego ženama koje 8 sati rade, ali meni svaka aktivnost troši više vremena i energije nego uobičajeno pa mi se jednostavno ne da. Možda bi se nekom u mojoj situaciji cijeli stan blistao ali meni to nije prioritet.x
Sirius, draga, meni je rasprava s tobom o tome kako treba bit u kući, koliki red, s obzirom na tvoje zdravstveno stanje u najmanju ruku neukusna, javila sam se na temu i pisala općenito, šta se mene tiče možeš držat cipele u pjatu ako ti je tako lakše, stvarno ti se divim koliko si hrabra, kako se dobro nosiš sa svime i koliki puno si napravila za svoj oporavak.
U vezi spominjanja igranja s djetetom nisam htjela nikoga uvrijediti. Moja mlađa cura je imala 9 mjeseci kad sam došla iz bolnice i nije htjela biti samnom sama u sobi i trebalo nam je neko vrijeme da se ona na mene navikne, a starija je imala traume od mog odlaska. Tak da je meni nezamislivo da ja bilo što radim doma a one se same igraju, bar 5 sati dnevno ukupno se aktivno igram s njima. P. je uglavnom zaboravila sve ružno kaj je bilo, a T. me doživljava kao "mamu za igranje", za važnije stvari traži tatu i baku.
kod mene se mora skidat obuća, jer ja nemam vremena svako malo čistit za nekim, imam pametnijih posla, a imam i klnce alergičare, mada kad nisam imala alergičare isto se skidalo
Ovo mi je poznato i slažem se.... Prije udaje i selidbe na 2 različita kraja grada moja kuma i ja imale smo regularne zajedničke akcije pranja prozora i čišćenja malo kod nje, malo kod mene. I sjajno smo se zabavljale. Sad nam je vrlo teško pronaći zajedničko slobodno vrijeme + puno se vremena gubi na put, pa ono malo vremena koje uspijemo osigurati za druženje ipak ne trošimo na čišćenje. Ali ideja je sasvim ok i provediva... Baš si mislim da li bih mogla naći takvu osobu koja mi je blizu. I još da nije hrčak nego da mi pomogne odbaciti viškove...
Tja, kakve sam sreće, morat ću čekati da mi snahe uđu u kuću
kako uvijek kazem, ti si moja starija sestra
sve isto
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom