Ja te uvjeravam da nije - evo, ja sam ta. Pišeš tj. ja osobno pišem i zato jer ti je to poglavlje važno, jer želiš pomoći nekome koje na sličnim raskrižjima, dati drugome ruku. Osim toga, ima nešto i u poslovici "pomažeći drugima, pomažemo sebi".mara33 prvotno napisa
Nedavno sam prošla jednu operaciju u lokalnoj anesteziji (nevezano za ginekologiju) i sestre su me, da bi me utješile i skrenule mi misli, pitale (a to su ona ista pitanja kao kada djecu, kad im vade krv, pitaju "ideš li u vrtić/imaš li bracu ili seku", pa da im skrenu pažnju dok ide igla), pitale kao ziheraško pitanje "imate li kikića". I u tom trenu mi je došla velika sućut i ljubav za sve svoje fellow-supatnice i supatnike, znane i neznane, jer to pitanje bi bilo za njih dodatno opterećenje, ne ugodna distrakcija. A puka sreća nas dijeli, meni je doslovno ispalo ovako, nekome neće ispast tako.
Jednostavno, neplodnost nije dio (ako je iole trajala) koji ćeš sa sebe sknuti i prebrisat, kao što nije mjesto rođenja ili bilo što formativno.
Dok god misliš da imaš nešto dati toj grupi kojoj pripadaš, tu si. Jer tu pripadaš - nije se sad činjenica neplodnosti prebrisala slučajnošću da ti je IVF uspio. Pogotovo ako je dugo trajalo, i ako se iza toga nisu, kao što se to zna, redale prirodne trudnoće, pa si možda skloniji misliti da je neplodnost jedna tvoja bolna faza, a ne tvoje trajno obilježje.
Sretno u borbi za bebu 2, ne časi časa, bez obzira na obzire, ako imaš snage za tu borbu!
 |
|||
Odgovori s citatom