Teice, i kod mene je mama ta koja je pridonijela ovom mom stanju bar 50% i naravno to ne priznaje.
Ja sam, za razliku od tebe, imala divno djetinjstvo, ali problem je u tome što sam jedinica i što sam bila previše mažena i pažena. I ne samo bila, nego mi i danas, sa mojih 40 godina u guzici, ona i dalje postavlja pitanja: jesi jela, šta si jela, jesi kakila, kad si prala kosu i sl. Vjeruj mi, to izluđuje!
Nedavno sam je uspjela prvi put odvesti kod svoje psihijatrice i žena je bukvalno ostala bez teksta! Kad je mama izašla, dr mi je rekla da otkad radi (a ima skoro 60 god), nikad nije vidjela dvije osobe koje su toliko različite u svemu, a bliski rod!

Ma previše je ovo kompleksno da objasnim u par rečenica, al evo samo jedan primjer: ja ne mogu progutati ni najmanju tableticu zato jer mi je ona, otkad znam za sebe, mrvila tablete da se ne udavim!!! Eto jedne fobije od njih milion koje mi je nabila! Ja sam zbog tog straha od davljenja (čitav život mi je ponavljala dok jedem - pazi da se ne udaviš), prije desetak godina smršala za 2 mjeseca 20kg i bila živi leš, zato što sam se zagrcnula kockicom čokolade, i nakon toga nisam mogla ništa progutati. Živjela sam od juha i pirea, i trebalo mi je dobrih 5-6 godina da prevladam taj strah i počnem normalno jesti. Možda zvuči glupo, al vjeruj, bilo je užasno dok je trajalo!

I da ne pišem dalje...previše je toga