Zuska prvotno napisa
Mi isto bili. Dojmovi...grozni.
Išla sam s namjerom da ostanemo sat, sat i pol. Pred zgradom srećem poznanicu kako odlazi iz jaslica i pitam je zašto ne ostaje, kaže da su joj tete rekle da ode jer da nitko od roditelja nije ostao (?). Upali mi se alarm, ali ajde, znam da je ona u drugoj grupi. Dolazimo u našu grupu, a u sobi samo još dvoje roditelja. I hrpa klinaca. Starci došli i ostavili djecu. Kažu mi tete, većina će prespavati.
A u sobi kaos. Troje klinaca ne prestaje urlati ni minute..., ostali se pridružuju s pauzama. Neki bauljaju po sobi i plaču, neki se bacaju tetama (i nama) oko vrata, neki šćućureni ne plaču, ali suze klize. Nisam se sjetila izbrojati klince, ali čini mi se da ih je bilo koji 13-ak (od 16). I dvije tete koje uspijevaju gasiti najveći požar, tj. baviti se onima koji urlaju. Oni koji nisu urlali pažnju nisu dobili. Ja sam se stalno bavila svojom klinkom i s još najmanje dvoje klinaca, neke sam tješila, s nekima smo se igrale...
Jako mi je bilo žao tih klinaca, ja sam zapravo cijeli dan u šoku.
Prvo zato što je to jako pogrešan način privikavanja djece na jaslice. Bez plana adaptacije, bez sastanka uoči jaslica, bez nekog upoznavanja djece, bez upozoravanja roditelja koji je njihov minimum sudjelovanja u adaptaciji.
Drugo zato što mi nisu jasni roditelji koji su ostavili svoje klince prvi dan u jaslicama samo tako. Kužim da ima roditelja koji možda ne mogu dobiti godišnji tih par dana, ali tamo su bili klinci koje su ostavili i roditelji koji ne rade.
Uglavnom, meni je klinka oko 10 rekla da bi doma i to je rekla prilično odlučno. Biti u dva sata buke i kaosa nije jednostavno i samo sam se složila da je vrijeme za doma. Mi smo prvi i jedini koji smo do tada otišli, navodno je većina ostala na spavanju. Tetama sam rekla da ćemo mi polako. Sutra idemo ponovo u 8 i vidjet ću hoće li se odvajati od mene...danas sam joj najavila da ću sutra morati nešto ići kupiti pa se vratiti po nju, rekla je ok. Ako skontam da se udomaćila, otići ću na sat vremena nek ostane malo bez mene.
A opet, ono što me kopka je ta drama tamo...Ako i bude pribrana, vrlo brzo će i ona u dramu jer je jednostavno takva atmosfera. I mislim si, nezdrava je to atmosfera, moglo je i drukčije...ovo je pogrešno. Kaže mi poznanica da je lani drama trajala dva mjeseca. Čini mi se dugo. I puno. I mislim si...možda bi bilo najbolje doći na adaptaciju za 15-ak dana kad će se većina prilagoditi pa će tete lakše disati...?
Jako sam zbunjena i u šoku da je to tako loše isplanirano.
A ako dodam da nas nisu dočekala ni imena na ormarićima...i da je u sobi na zidu popis grupe lanjske djece...
A kakvu nam PR predstavu stručna služba odigrala u srpnju na sastanku...
Odgovori s citatom