meni smeta buka
ne mogu dugo biti u bučnom prostoru, a ne mogu dugo ni razgovarati s nekim tko jako glasno priča
jer mi ode koncentracija i ne čujem riječi, čujem samo viku
smeta me mljackanje pri jelu, šuštanje vrećica od grickalica, jaki šum vode (ako još u isto vrijem u blizini gledam tv skroz se pogubim)
nisam nikad istraživala zašto me smeta ali sam naišla nedavno na ovo http://lijecnik.hr/tag/mizofonija/
mlađe dijete isto ima jaku osjetljivost na buku
ako je strašno bučno ili ima puno vike i žamora povlači se i traži osamu
jednom je rekla pred gostima neka idu sad kući, da je njoj dosta galame

stvarno ne znam što je podloga toga, ni za sebe a ni za nju
jednostavno smo takve da to ne volimo i da se bolje osjećamo u tišini