Očekivanja, granice, ambicije- škola

[Barbi]

Da se nadovežem još na onu "nek izabere što želi"... mislim da je lako kad dijete ima jasno definirano što želi koliko god to nešto bilo nama možda strano i nepoznato.
Nezainteresirana djeca najčešće ne žele ništa odnosno nemaju pojma što žele, imaju samo predodžbu o tome što ne žele i sve im je glupo i nezanimljivo. E pa ja tu nemam milosti, dok ne saznaš što želiš i ne poduzmeš napore da se približiš tome bit će dril na svim poljima.

[Peterlin]

Da se nadovežem još na onu "nek izabere što želi"... mislim da je lako kad dijete ima jasno definirano što želi koliko god to nešto bilo nama možda strano i nepoznato.
Nezainteresirana djeca najčešće ne žele ništa odnosno nemaju pojma što žele, imaju samo predodžbu o tome što ne žele i sve im je glupo i nezanimljivo. E pa ja tu nemam milosti, dok ne saznaš što želiš i ne poduzmeš napore da se približiš tome bit će dril na svim poljima.

Upravo sam kolegi s posla (ima šestašicu) poklonila knjigu "Mali liječnik" https://mozaik-knjiga.hr/proizvod/mali-lijecnik/ koju sam svojevremeno nabavila svojim sinovima, u namjeri da im proširim vidike, ali uzalud - moju djecu medicina ne zanima, oni su obojica tehničari i to je gotovo. Kod starijeg se to vidjelo od pelena, mlađi je krenuo nešto kasnije i nastavio prilično uspješno (njemu je iz dupeta u glavu tehnika došla baš krajem osnovne škole, kad ga je tata naučio lemiti i slično).

Borba protiv dječje nezainteresiranosti kod nas je bila način života. Jednostavno ih treba upućivati u sve - kad se kuha krumpir, treba im objasniti zašto treba staviti poklopac, ali ne do kraja. Sad kad obojica bez greške razumiju fiziku, dio toga je dao rezultate nakon našeg trajnog truda da im u ranoj dobi objasnimo kako stvari funkcioniraju, zašto ne smiješ u wc-u miješati solnu kiselinu i lužinu (varikinu), zašto treba znati njemački, zašto treba razumjeti ovo, zašto treba znati ono....

Bože dragi, ugnjavila sam ih sa gomilom stvari koje su im se možda činile bezveznim, ali unutar te gomile našlo se ono što ih je zanimalo i kasnije profiliralo.

Da je netko meni u toj dobi rekao da postoji zanimanje logoped ili rehabilitator, sigurno bi mi život izgledao drugačije. Zbog toga su moja djeca morala čuti i vidjeti puno toga. Nešto je prošlo mimo njih, nešto nije bilo trajno, a nešto je i ostalo. Nije prerano početi u šestom razredu. To je baš optimalno vrijeme... Moji kolege su se čudili kad smo djecu mm i ja dovlačili na posao, da vide kako izgleda čije radno mjesto, što radi ovaj, što radi onaj... koliko smo mogli. Neke stvari su im bile fuj, neke jako zanimljive, ali stekli su neku sliku svijeta u koju bez nas ne bi imali uvida.