Treba nam savjet.

T. ima problem sa jednim dečkom u vrtiću. Stariji je od nje godinu dana. Ona ima 4, on 5. Počelo je tako što je ona njemu u igri dok je trčala, srušila kockice. To je bilo prije dva tjedna i od tada je stalno maltretira. Ona mu se tad ispričala i htjela mu pomoći da ih opet složi ali dvaput ju je s tim kockicama udario po glavi. T. se tad požalila i teti i nama i tete su pričale s njima i rekle da će pripaziti. Prije tjedan dana ju je lupio nogom u trbuh toliko da je odmah povratila. Mi (muž, njegova bivša - mama od T. i ja) i roditelji tog dečka smo išli na razgovor sa psihologinjom i sa tetama. I svi zajedno i odvojeno. Njegovi su u početku tvrdili da T. laže ali tete su potvrdile njenu priču.

Danas su nas zvali iz vrtića da dođemo jer ona jako plače i traži da ide kući. Dečko ju je gušio. Ima modrice po vratu. Na muža sam se doslovno objesila da ne bi išao ubiti nekoga. Stručna služba konstantno spominje dijagnoze tog dečka, a ima ih nekoliko. Nama je puna ona stvar dijagnoza kojima se ne može/ne smije stati na kraj. Muž je htio razgovarati direktno s tim djetetom, ali nisam sigurna da se to uopće smije, a i on ne bi bio miran u razgovoru. Jel se smije? Nije baš neka opcija da viče na tuđe dijete, jel da?

Nije nam neka opcija ni ispisivanje iz vrtića jer to šalje poruku da nasilnik pobjeđuje. Nije opcija ni reći joj da mu vrati jer je mali opasan, stariji od nje godinu dana, veći i teži. Ne želim ni razmišljati što bi joj mogao napraviti. Ljuti smo i na tete iako nam je jasno da mali traži priliku kad one ne gledaju da napravi neko sranje, ali ipak bi mogle malo više otvoriti oči.

Ako netko ima nekakav savjet prije nego što se svi poubijamo, pišite.