Stric, obratite se ako treba i ravnatelju klinike.
To sto oni kazu da nema smisla dolaziti neka si zataknu znas gdje
Nama su se isto cudili da sto dolazimo k nasoj andjelici kada nade nema, ali mene to nije diralo.
Kada sam telefonom zvala isto su se cudili "a sto da vam kazemo", pa kazite mi da li jede, kaka, piski, da li place....ne razumijem zasto je briga za dijete i zelja da se bude uz njega tako cudna? Zato sto nema sanse za prezivljavanjem i zato sto se samo ceka taj trenutak da uzme krila i ode?
Pa tek onda je ta potreba najizrazenija, oprostaj je jako bitna stvar.
Moja andjelica je cekala svoga tatu, ja sam dolazila svaki dan a tata kada je mogao.
U Petrovoj je izmedju svih pedijatara radila i jedna azdaja koja nije dala da se bebe diraju
Nazalost, svaki puta kada je on dosao radila je ona tako da tata nije imao priliku pomaziti svoju curicu.
Bila je nedjelja, muz i ja smo dosli u termin u 12h zajedno, azdaja je radila i nismo ju mogli maziti.
Kada smo dosli doma mene je uhvatio nemir i bez da je ista drugo rekao muz me pozvao da idemo, nisam znala kuda.
Vratili smo se u Petrovu na popodnevni termin, 16.30.
Azdaje nije bilo i mogli smo se maziti
S obzirom da je to bila super prilika prepustila sam ju tati, prvi puta ju je mazio, polozio je ruke na nju i blagoslovio ju, bila je tako mirna i spokojna....drugo jutro su nas nazvali da je nas andjeo dobio krila.
Neka roditelji inzistiraju na svojim pravima, neka dignu cijelu bolnicu na noge, vjeruj mi Stric, to je i za njeno dobro i za dobro tvog brata i sogorice.
Laura nije zasluzila ne osjetiti svoju mamu...mozda ima potrebu oprostiti se
sirius prvotno napisa
Odgovori s citatom