sirius prvotno napisa
Meni u temi nije pitanje kolika nam je osobna granica i osobni plan, nego da li smo spremni prihvatiti dijete koje je na putu ako je ono izvan plana? Prvo dijete izvan plana, ne mislim da se neplanirana trudnoća može više od jednom (mislim može, ali onda govorimo o neozbiljnosti i planu da nam abortus bude način kontracepcije)
Ako nismo , zašto? Ako jesmo , to zapravo ne bi trebalo biti pitanje, nego normala.
I da li bi mi (kao društvo) mogli nešto učiniti da bude drugačije (pod nešto učiniti, ne mislim prisiliti ženu da rodi - zabranom pobačaja)?
Pravila pisanja postova
