ovako, ja nemam pravo na subvenciju od grada..k tome idemo u privatni vrtić jer u gradski nismo mogli, što radi prenapućenosti, što radi datuma rođenja

sada ga ionak ne bi ni mijenajla jer mi cijena u gradskom i privatnom ne bi bila puno različita...

dakle trošak vrtića mi je pola moje plaće, plaće visokoobrzaovane osobe koja radi barem 8 sati na dan i živi s mužem u stanu za koji plaća kredit i mužem, koji također kao visokoobrazovani građanin radi od jutra do mraka, živi pod stresom da na očigled stari a ima samo 32, i tako dalje i tako dalje...

i kaj sada? to mi je ogroman izdatak i ljuta sm ko pas, ali ne vidim zašto bi krivila one koji su se recimo odjavili u dugo selo i tako nastavili plaćati po starom dok im dugo selo plaća ostatak..snašli su se, ja i da oni plaćaju sve ne bi mogla plaćati manje zar ne?

ljuta jesam ali na bandića i na državu u kojoj živimo a ne na roditelje koji ne plaćaju tj, u našem slučaju plaćaju manje, jer privatni ne može biti besplatan..i ljuta sam na to što su po ovom pitanju sve institucije zakazale..ako se netko snašao, super za njega, ako je netko prijavljen na minimalac pa plaća manje, ebi ga, sada se usrećio ali to i dalje ne znači da su mi ti ljudi krivi za ovo kak je meni sada...
krive su institucije a ne ljudi..
eto, razumna sam i pokušavala sam svu svoju ljutnju usmjeriti na jednu personu a ne na pola vrtića; a njoj na žalost nisam u mogućnosti stati na kraj