 |
|||
ne, nego sam ja živčenjača
meni treba više, ali ja ne mogu
korijene nekako pronalazim u tome što je moj otac ranoranilac i nikada mi nije dao spavati.
u smislu: dan je da se iskoristi, a ne da se prospava.p
a ja mislim kako bi dulje spavanje u meni izazvalo strahovit osjećaj krivnje.
da, ovo je već za psihijatre i ležaljke.
I mene je mama uvijek ujutro budila sa sličnim tekstom, ali nije me se primilo.
Ova tema mi je totalni science fiction: da se netko želi ustati u pet a ne mora.
Budim se retko u pet, samo po kazni (da jednom u životu citiram Đorđa Balaševića).
meni nije SF, nego sam uvjerena u onu: if it is important, you'll find a way, if it's not, you'll find an excuse
o čemu mi pričamo? da se neko tu treba i želi dignut, digo bi se.
jutros sam se probudila prvo u 6 i 20 jer je bebuša htjela dorucak. pa sam se ustala zatvorila kucu, odrezala klincima kruh za dorucak, jos malo premetala bebusu po krevetu, a onda smo zaspale obje oko 8 i probudile se u pol 10. nema mi pomoci.
Ivarice, plati nekog da te zalijeva kantom hladne vode svako jutro u isto vrijeme pa ce doprijeti do mozga lol
Posljednje uređivanje od MarijaP : 26.08.2011. at 10:13
nije uopce tako jednostavno.krumpiric prvotno napisa
naravno da nisam dosad zbog spavanja propustila nijedan avionski let, ali sam hrpu puta navila navecer sat u 5 ili 6 jer bi trebala učiniti (i propustila uciniti onda) nesto stvarno vazno, ali mozak je drukcije racionalizirao ujutro
a zašto je avionski let važan više od "nečeg stvarno važnog"?
to me nema smisla pitati budnu
onda ti je najbolje sanjati da letiš
pa zato što košta i zato što ne čeka
Ovo dobro razumijem, iako sam ja jutarnji tip... Meni je problem ostati navečer dulje budna pa me mm redovito mora buditi npr. za doček Nove godine...a i tada se brzo poberem natrag spat. Nisam nikad mogla učiti noću, ali sam se relativno lako mogla dići ujutro. To možda ima veze s bioritmom, nemam pojma... Ne znam može li se tu na silu nešto bitno promijeniti. Možemo se tu i tamo prisiliti raditi nešto bitno u vrijeme kad nam tijelo treba odmor, ali ... štajaznam.... nema šanse da se ja navečer primim nekog intelektualnog posla. Moj mozak spava čak i kad su mi oči otvorene. Tko god može, trebao bi zapravo posao i dnevne aktivnosti prilagoditi svom ritmu, a ne obrnuto. Nažalost, mnogi od nas za to nemaju priliku od prvog školskog dana do kraja radnog vijeka.
Ja sam mišljenja da se ne treba forsirati za nešto za što očito nisi.
Ja nisam jutarnji tip i nikad ne budem.
Moje vrijeme je kad malog pošaljem na spavanje i dok se on uspavljuje ja nešto kuham za drugi dan, surfam, gledam tv, čitam,...
Jedini problem je što i on nije jutarnji tip, tako da ide u krevet oko 22 i ustaje oko 9.
To je dio koji me zezne, jer onda ja od 22 do 23.30 (kako koji dan) nešto radim, a ustajanje je u 06.30.
Po zimi je lakše, kad pomaknemo malom spavanje ranije, ali onda se i ranije budi, a to vikendom nije dobro.
Nikad na zelenu granu.
pa nekako mislim da sve što je stvarno jako važno ili košta ili ne trpi odlaganje.
ono što te ništa ne košta ili se može odložiti za kasnije ili ipak nije toliko važno.
onda lijepo spavaš do krajnje granice odlaganja, pa ti dođe važno kao let.
ili se počneš ustajati na zvono budilice kao da je svaki dan let.
meni to ipak izgleda jednostavno
Ja sam jedna od tih, ujutro mi treba jedno dva sata da profunkcioniram, a radit mogu do kasno u noć...ako malo "trenem" popodne radim punom parom do 3,4 ujutro. A ujutro mogu jedino zujat, ma da legnem u devet spavat i ustanem se u recimo sedam treba mi barem sat vremena da profunkcioniram. MM recimo kaže da je najproduktivniji na poslu od 7-8,30.
ma znam i ja negdje u sebi da se ne treba forsirati nesto sto nisi (ja za razliku od peterlin, mogu ostati budna i do preksutra i funkcionirati, ali ne smijem zaspati ni sekunde) ali zeljela bi to pokusat pa sebi dokazat
taj bed me prati jos od pocetaka faxa kad je prijateljica dosla s predavanja jednog, na njenom faxu omiljenog profesora
on ih je pitao kad ustaju i kad je cuo odgovore, rekao im je - djeco moja, kako vi mislite ista u zivotu stici napraviti
otad sam ja u bedu
pa da mi se samo jednom probudit i odradit nesto i rec - covjek je bio u pravu
ili se probudit pa vidjet da nije
Posljednje uređivanje od ivarica : 26.08.2011. at 13:09
Po meni je bolje da spavaš i živiš u blaženom neznanju.
nas je jednom u srednjoj skoli jedna profesorica htjela motivirat pricom o leonardu koji je spavao svakih dva sata po desetak minuta i stigao cuda izmislit i smislit, kontajuc da ce nas tim primjerom navuc da manje spavamo i vise djelujemo...
odgovorila joj moja frendica: zato jer je on sve stigao i sve smislio i izmislio, mi sad mozemo mirno spavat :D
ja sam inace jutarnji tip, godinama se navikla na nespavanje i kronicno pacenje nedovoljnim spavanjem, i nekvalitetnim (ono malo sto odspavam)...
al imam frendicu (bile cimerice na faksu), ta bukvalno ima pomaknut bioritam. ko da zivi u nekoj petoj vremenskoj zoni. skroz. jos onda smo se znale zezat kako bi trebala nekamo odselit, a sad smo konstatirale da bi joj ovdje kod mene bilo presuper i napokon bi funkcionirala onda kad se to od nje ocekuje
evo ja polako uspijevam
zadala sebi za cilj da idem leci u 9, najkasnije 10
i nakon dva tjedna redovitog ranog lijeganja, budim se u 6:30, 7
i super mi je
i, jel profesor bio u pravu ili ne?
znaš da mi je jako drago!
osim što uzmeš svojih 9 sati sna ispod kojih ne funkcioniraš, očito ima istine u onoj da treba leći u istom danu u kojem si ustao.
trebala bi ustajati u 5
Ja sam zaključila da tih recimo 9h koji meni trebaju, ja ću ih spržiti 9, a sad da li ću ih spržiti navečer ili ujutro, manje bitno, jer ja do manje satnice neću doći, ergo, niti ću imati više sati u dan šta god ja radila.
Ja isto kao Anchi, a znalo se zalomit i 14 sati spavanja, ako bi se ovaj period od 7 ili 8 produžio. Voljela bih da mogu normalno funkcionirati s 5-6 spavanja, ali ne mogu, osjećam se kao zombi. Ne smeta mi ako je to zbog nekog tuluma ili druženja, dapače, postoji paradoks da nakon takvih situacija ujutro izgledam super, kao da sam se dobro naspavala. Ali, ako je to zbog drugog razloga i potraje par dana, ja se rušim.sa 8 sati sna mogu funkcionirati duže (ako je kraće od 8, može dan dva, ali duže od par dana ne može, padam i rušim se od nespavanja
Navečer mi se nikad ne spava, ali držim to pod kontrolom; svakako nastojim ići spavati prije ponoći, sve poslije toga znači osjećaj premlaćenosti sljedećeg dana. Volim svoj jutarnji mir, kad djeca odu u školu, a ja počnem raditi oko 7.30. To jutro mi je vrijeme najveće produktivnosti. Kad treba nadoknaditi san i kad mi to obaveze dopuštaju, nadoknađujem bez grižnje savjesti, jer ću kad se probudim bit brža i sposobnija da sve napravim što treba, a ne se vuć k'o prebijena mačka. Inače smo u kući podijeljeni tj. sinek i ja volimo spavati ujutro, a tata i kći se rano dižu, tako da nikome ništa ne fali,ako ja malo oduže odspavam.
ne znam, meni oduvijek puno znaci i san (trajanje) ali i spavanje u mrklom mraku
nadam se ustvari polako pomaknuti spavanje na 9, a buđenje u 6
samo ce mm nastradati
ja kad legnem, u mraku ne smiju svijetliti niti oci
Posljednje uređivanje od ivarica : 13.09.2011. at 09:41
Evo opet mene antiprotivne-nije u 5 ništa zanimljivo, pogotovo kad bi htio spavat, a ne možeš...kako god se okrene-nikako zadovoljni.trebala bi ustajati u 5
Evo mi smo se uhodali preko tjedna, spavanje klinci 21, mi 22-23h, ustajanje mi 6, klinci 7. Imamo obaveze u subotu u 10 i nedjelju u 9h, tako da samo mrvu popustimo vikendom. Prijavljujem pobiljšanje raspoloženja i živaca zbog urednijeg spavanja. S tim da sam nježna prem sebi ovo 6 je laganini ustajanje kavica i to , ne skačem u radne pobjede odmah
ja se jutros probudila u 6:30 bez budilice i prije djeteta
gotovo je
nikad se više neću naspavati
a što je najgore, i to je već bilo kasnije nego što sam trebala biti na nogama
ja kad legnem, u mraku ne smiju svijetliti niti oci
Ni meni, sve zamračim, kupila sam čepiće za uši, maskicu za oči (izgledam ko onaj Marsovac iz nekog starog crtića). Ne želim čuti ni vidjeti nikoga, eliminiram svaku pometnju. Čujem samo glas najmlađeg djeteta koje sa mnom spava jer ti dječji glasovi (opravdano) imaju takvu frekvenciju da ih moraš čuti i uz prigušenje.
Kad sam tek otvorila ovaj topic pomislila sam da nešto luđe u životu nisam čula, mislim, ljudi jedva jedvice dočekaju taj jadni vikend da se mogu naspavati do mile volje, a netko želi ne rano, nego fakat prerano buđenje. Aj, dobro, usput se to pretvorilo u temu o spavanju općenito, ovakvom ili onakvom, pa ću se i ja svrstati među spavače i reći da uvijek pamtim izjavu jednog vitalnog seoskog starca koji je, kao jedan od recepata svog zdravlja i dugovječnosti naveo: -"Nikad me sat nije budio!"
Budući da me sat godinama budi svaki dan i jedva skupim 6-7 sati sna (meni premalo), onda kad to nije slučaj, spavam svojih lijepih 8-9-sati.
Posljednje uređivanje od Nena-Jabuka : 14.09.2011. at 18:14
a sjecas li se kad je on ustajao?
nije ga budio sat nego pivac
pa to ti ja kazem, covjek se samo hvalio kako je ustajao oko 5, nikad prije
Ako baš ikakve koristi od ove teme, onda makar to da počinjem razumijevati spavače (a ko nije probao kad se uključi nekoliko pivaca skupa...)
zaboravili ste na susjedove pse, oni su gori od pivaca...ja mislila da se to samo na selu događa, a kad tamo, živim u Zagrebu, u psećoj ulici
Što bi rekao andro-gen na drugom topicu - al ste izvitoperile temu!
Da prijavim.
Borim se ići spavati malo poslije devet (nu me, još sam na Internetu!), i buditi se u šest.
nema šanse da se lišim osam sati sna, to ne dolazi u obzir
I jutarnji sam tip, pa skačem na noge junačke i sve mogu i znam i hoću odmah u šest.
Ali pod uvjetom da idem spat do deset.
Baš sam fasovala anticivilizacijski bioritam
Ja ne kuzim, pa kad vi stavite tu svoju djecu spavat kad vi mozete vec u 21-22 bit u krevetu? Evo moji danas vanredno obojica zaspali do 21. Inace prije 22 nema sanse, moze bit samo kasnije. Iako smo u krevetu puuuuno ranije. Poslje, kad ih se napokon rjesim imam stan za pospremit a bogami mi treba i malo vremena za mene, za blejanje u TV ili komp. Znaci prije ponoci, i to je u najboljoj varijanti, ja ne mogu lec. I kak da se dignem rano? Dizemo se svi u 8, stariji u vrtic, manjeg jos malo oborim na cici da ja mogu kavu popit i vec oko podneva bebolinac i ja idemo na popodnevni odmor od neka 2 sata. Al ja sam i dalje premorena...
ja mogu spavat ko nedonošće, cijelu noć (7-8 sati) i jednom do dva puta dnevno, kad bi mogla!
Koksy, ovako je bilo i meni kad je mala bila manja. Jel to do mene, da nisam je znala sprašit u krpe, ili ona ima vrlo čudan bioritam (vjerujem da da) - ne znam. Kad je sin bio beba, bilo je još i gore.
I isto sam se dizala u osam, i spavala popodne i bila za niš.
Isprobala sam i vidjela da sam najbolja ja i najsretnija i sve najbolje ide ak se naspavam svojim osam sati do šest ujutro i onda ustanem, malo molim, napravim si nešto za dušu, i do sedam počnem dan.
Meni nije bed dizanje, ali to što kažeš - ustrojit obitelj da su klinci u osam u krevetu, pa nek zaspu do osam i pol - to je za mene bitka za Normandiju. Puno discipline i odricanja. Em na vrijeme sve, em se skupit iz parka - iako se ekipica baš dobro zabavlja (mislim roditelji uvatili đir pa uživamo...)...
I isto tako se pozdravit s večenjim programom na TV. Srce mi se kida.
A opet - svaki dan ić na rezervi i tako godinama - prestara sam za to. Ne da mi se. Hoću taj život vidjet po mogućnosti bez krvavih očiju.
a gle, nije tako bilo prije, kad je bio mali
ali sad je skolarac, ima neke dane i 8 skolskih sati, ima popodnevne aktivnosti /sve sto zavrsava iza 8 sam ukinula/
u 9 legne
nego, igreskom jutros zvonio sat u pet
pa se ja probudila
i zakljucila da to uopce nije vrijeme za ustat
noc, ne cuju se ni pticice ni tramvaji
nista ne stimulira mozak
5 mi nije cilj, pa makar ne stigla nista u zivotu
ostajem ja kod 6:30
Meni je za duševno zdravlje nužno potrebno onih sat - dva mira koje imamo na kraju dana kad djeca legnu, a to je oko 21.30.
vjeruj ivarica na rijec fakat nije ni na selu se zabavno dici u 5. ja sam jutros se digla u 5.30, sad buljim u komp na poslu, pobjegla od kompresorske pumpe. bit ce vesel dan. i zbilja ne mislim da cu biti nesto produktivna. inace zaspala sam oko 21.30-22.00 bio je mentalist na tv-u. kraj nisam docekala.
I meni treba večernji mir, a bome nekad u to vrijeme skuham i ručak za drugi dan (npr. sinoć).
U zadnje vrijeme sam baš pospana navečer, pa u ponoć obavezno idem spavati, a prije sam znala biti budna i do 1-2.
Dižem se oko pola sedam.
zena ga je ubila
sto se tice mira, ja cim dodjem doma, ja imam mir
ali, vjerujem da je sve lakse kad imas jedno skoro pa odraslo dijete koje ide samo na sve aktivnosti
ja živim za penziju
to je jedino što me drži
jer smo i muž i ja obični taksisti koji se navečer skljokaju
moja je mjera 8 sati bar
volim leći u 22 i probuditi se u pol 7
ali, ali, pošto ja po noći gruntam po glavi sve što me po danu muči, hmmmm..
to onda bude buđenje po dva- tri puta i ujutro sam za ništa
i tako gooodinama
Joj, tebe bi trebalo upoznati s mm-om, to su i njegove navike. Doduše, i ja polako ulazim u tu grupu loših spavača kak sam zagazila u pedesetu. Klimaks valjda, ili pubertet (dječji), ne znam...
I bolje spavam ako mi navečer NE padne na pamet gledat televiziju.
Za utjehu, mislim da stiže je puno toga ima vise veze sa organiziranoscu i SFRJ tuđim, a manje sa dizanjem u 5.
Takode primjecujem da se sa 11-godišnjim djetetom otvaraju neki novi vremenski prostori.
SFRJ
Ovaj i pad me baca u očaj.
Treba pisati: strukturiranoscu
Posljednje uređivanje od seni : 15.09.2011. at 08:59
procitala ja i mislim se to je jer mi glava nije sva svoja. sad mi je lakse da znam da ipak imam bar pileci mozak
seni
Peterlin jadan čovjek, meni je to zapravo baš teško što sam takva
kao idem na vrijeme spavati i trudim održati taj uredni režim, a onda po noći budna skroz
i tako uvijek ako me nešto muči
čim problem rješim, normalno spavam
Seni, kamo ti misli blude? Bit će da se nisi naspavala!
Mi smo godinama živjeli kao taksisti - bilo je trenutaka kad sam se osjećala kao servis - kad sve napraviš, za puni užitak slijedi razvažanje. To što sami idu na aktivnosti je veliko rasterećenje, dan je duži, mi smo odmorniji i imamo više vremena za sebe. Za to treba čekati da malo ponarastu i nastojati da aktivnosti budu blizu kuće. Prošle godine je M. na sve išao sam, a B. smo vodili na dramsku, no, na moje oduševljenje, ove godine je dramska sasvim slučajno preseljena u naše susjedstvo. Nema više dječjih aktivnosti!
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom