Drage moje, prije svega jedan veliki, držite se, ne posustajte..
Evo ja sam se od petka vratila na posao. Radim s ljudima i nije mi lako...Svaki dan se neko novi iznenadi kad me vidi da radim.. Mislila sam svi već znaju ali nije tako. Svakodnevna su pitanja: odkud ti, zašto si se vratila, koliko te mjeseci nije bilo..A danas me jedna kolegica pitala a ko ti čuva bebicu.. Šta reći???Pokušavam se suzdržati, ne zaplakati ali ne ide...Sad vidim , možda sam se prerano vratila na posao, možda još nisam spremna. Ali dok sam bila kući vrijeme mi je tako sporo prolazilo a želim da što prije dođe kraj ove godine, da opet mogu opet u borbu za prvi plač,toliko željeni miris...
Moja malena mi jako nedostaje, kao što kažete,svakim danom sve više. Još uvijek brojim tjedne trudnoće, zamišljam kako bi sad izgledala, koliki bi mi trbuh bio...Ali nedostaju mi sve više i moji prvi anđeli..Nekako sam ih u trudnoći bila potisnula, pokušala sam što manje misliti na njih ali sad je opet sve po starom. Opet gledam dijecu njihove dobi i zamišljam ih kakvi bi oni sad bili, šta bi znali..
Tikica polako, guraj dan po dan, nije ti lako ali misli samo na to da dok u nama ima života možemo se borit, kažu uporni uspjevaju!!!
klarita, mačkulina još malo i stiže vaša srećica!!!
Patrik, tvoja sjena, nina da vrijeme brzo prođe i da što prije dobijete plusić i sve skupa napišemo sretnu priču na ovom forumu!!!