Casa i mikka a i mnoge druge, ja mogu prepisati vaše rečenice.
Ms. Mar moja Jana je takvo dijete kojem ne treba puno sna, hrane, ima ogromnu količinu energije i strašno je osjetljiva. Ona u 20h navečer kad se većina djece koju znam polako gasi, dobije neku novu energiju, nevjerojatno u jednom trenutku kao da dobije tu novu snagu, kao da se sad probudila i ona bi se u 22h navečer igrala i radila sve i svašta i sad ju takvu treba smiriti i pripremiti za spavanje.
Jutros npr. budi se sva nezadovoljna i plače, kao i svako jutro. Obučemo se jedva i sad bi ona da ju tata nosi ( ima užasno veliku potrebu za nošenjem) i sad ju MM uzme i nosa i kaže joj spustiti ću te jer moram na wc i tu ona počne urlati i jecati ( to nije izoliran slučaj, to je stalno tako) i tuli i tuli, jer ju je tata spustio. Ja objašnjavam , da je tata na wc-u i da će doći. E onda se tata vrati i uzme ju i onda je spusti jer mora cipele obuči i tu opet suza suzu stiže i onda joj kažem, jer više ne mogu slušati to svaki dan, da ju neće dići dok ne prestane plakati, e tu tek počne tuliti. Znači nosiš ju i spustiš ju jer moraš na wc i ona urla.
Ona urla doslovce za sve. Da ne ispadne sad, da samo urla, ona je i vesela i igra se i jako je bistra, ali mi smo na rubu živaca, jednostavno ne možemo otkriti u čemu je problem, zbog čega tolika preosjetljivost.
I baš imam osjećej da joj kako kaže Ms. Mar, treba drugačiji pristup, ali ne znamo koji.