Čitam vas i zaključujem da su ove žene ovdje turbo i ekstra tolerantne. Znači ja ipak nisam vanzemaljka. Drago mi je. Ja nemam ništa protiv povremenih izlazaka, kad dođe stara ekipa koja nije tu, pa odu vani, kad ode na koncert, kad je to ne prečesto i kad mu to treba. Ali ne dam da to bude rutina, nešto što je normalno. Jer drugima je, nije svima ali velikoj većini je. Npr idu s posla kući (u popodnevnoj smjeni), svrate prije kuće u naš kafić (koji svima dođe ko dnevni boravak) i onda zaruže do ujutro. I tako svaki vikend recimo. On već dugo nije taj tip ali igrom slučaja više vremena sad provodi s ljudima koji žive kao pubertetlije i naravno da se on osjeća papkasto i tetkasto jer je jedini. Možda je on jedini koji poštuje želje svoje žene. Mislim da je tako. Bila bi drugačija priča da oboje imamo mogućnost raditi kako nas volja ali nemamo-nema tko čuvati djecu i ja nemam previše izbora. Prema tome nije mi fer da sam ja prisilno kući a on ide vani jer može.