Evo da pozdravim sve cure/žene na ovom topicu i da vam se i ja pridružim sa svojim iskustvom. Čitam sva vaša iskustva i vidim da je kod svakog drugačije kao što smo i svi mi drugačiji. Ja sam se sa paničnim poremećajem srela prvi put prije nekih 7 godina i tada sam kod tog prvog ,pravog paničnog napadaja,mislila da imam infarkt. Nakon toga su uslijedile silne pretrage (koje su rezultirale normalnim nalazima) dok se nije ustanovilo da imam panične napadaje. Krenula sam na terapiju AD Seroxat 20mg+Misar 0,25 (2 puta dnevno ili po potrebi) i psihoterapija. nakon nekih 8-9 mj. prekinula sam psihoterapiju i terapiju lijekovima i bila sam super nekih pola godine, a onda mi se opet počelo vraćati. Pokušala sam se sama boriti uz Misar prema potrebi, ali sam nakon nekih godinu dana skužila da ne ide ( u međuvremenu sam imala užasne glavobolje pa su me slali i na Magnetsku rezonancu i u tom periodu sam trošila Propranolol od kojeg su mi glavobolje prošle. Dobila sam od neurologice Cipralex dok ne odem kod psihijatra, no od njega sam imala užasne nuspojave). Ponovno sam krenula na psihoterapiju i terapiju sa AD i to Alventa 75mg ( 2 ujutro) + Misar 0,25mg prema potrebi i lagano ga ukidati. Psihoterapija mi je ukinuta jer je psihijatar smatrao da više nema potrebe, a na terapiji Alventom bila sam nekih godinu dana i bilo mi je ok no kad sam saznala da sam trudna psihijatar mi je rekao da odmah prekinem terapiju i da u slučaju napada uzmem Normabel 5mg. Znači nije bilo postepenog ukidanja! Prvi mjeseci trudnoće su bili odlični i nisam imala potrebe za Normabelom ili nečim drugim no, sredinom trudnoće simptomi su se polako počeli vraćati i ja sam tu i tamo uzela Normabel. U 7 mjesecu trudnoće sam uzimala 5mg Normabela ujutro i uveče, a u 8 i 9 mj. trudnoće uzimala sam Normabel od 2mg više puta dnevno, s tim da sam se trudila da ga čim manje uzimam. Krajem tudnoće otišla sam psihijatrici jer mi je postajao sve teže, no ona mi je rekla da probam izdržati sa Normabelima barem do kraja trudnoće. Krajem 11 mjeseca 2013. rodila sam svoje sunašce, no napadaji su i dalje bili prisutni svakodnevno. Pokušala sam čim duže izdržati zbog sunašca i dojenja, no nakon 2 mjeseca uvidjela sam da više ne ide. Sada mi je psihijatrica prepisala ponovno Seroxat 20 mg i Misar 0,25 prema potrebi ( najčešće 4-5), ali je rekla da moram prestajati dojiti što ja i činim zadnjih dana... Mislim da će mojem sunašcu biti bolje ako ima veselu i komunikativnu mamu, a ne mamu koja je stalno u nekom grču, a s obzirom da moj muž isto baš ne razumije "te panične napadaje" i da se znamo posvađat jer ja ne želim ići među ljude, mislim i nadam se da ću sada biti bolje. Inače kad sam dobro, volim ljude, volim druženja, vesela sam i komunikativna...