Obiteljsko nasljeđe

[pulinka]

Pa mora tu biti bar deo genetike, kako da ne? Kažu da je kod mnogih karakternih osobina udeo nasleđa oko 60%. (dobro, sad sam jako generalizovala, ne važi to za sve).
Ali tu se i umeće vaspitanje i uticaj okoline, plus dodaj tome i nasumično kombinovanje majčinih i očevih, tj. svih predačkih gena koje oni nose, u jednu jedinstvenu osobu.
Pa onda dobiješ rezultat, recimo kombinacije genetike-svi iz familije Vrednić su vredni. Ali jedan od njih je npr. nasledio i gen za opsesivno-kompulzivni poremećaj pa opsesivno sakuplja i korisne i beskorisne stvari, drugi je dobio gen za sklonost zavisnostima i prokocka sve što zaradi, treći rođak je u kombinaciji nasledio fantastične sposobnosti komunikacije pa je daleko napredovao kao bogati menadžer, četvrti je "običan" vredni sitni trgovac, itd. itd. Ali ljudi vole generalizacije i kad ih pitaš za jednog od Vrednića, reći će-da, da, to su sve vredni ljudi. Pri tom će zanemariti sve pojedinačne osobine jedinstvene za svakog. Jer je ta jedna osobina, da su vredni, najduže prisutna u porodici, prisutna kod najvećeg broja članova porodice i zato najupečatljivija. Karikirala sam malo, naravno.

[šafran]

Pa mora tu biti bar deo genetike, kako da ne? Kažu da je kod mnogih karakternih osobina udeo nasleđa oko 60%. (dobro, sad sam jako generalizovala, ne važi to za sve).

Hm, u tome i jeste problem, zbog takvih, uglavnom često pogrešnih postavki, brkanja termina i konteksta tj. generalizirinja i dolazi do predrasuda što je bio ključ uspijeha pojave plemstva, "plave krvi", robovlasništva, getoiziranja, nacističkog pokreta i tako redom.

[pulinka]

Hm, u tome i jeste problem, zbog takvih, uglavnom često pogrešnih postavki, brkanja termina i konteksta tj. generalizirinja i dolazi do predrasuda što je bio ključ uspijeha pojave plemstva, "plave krvi", robovlasništva, getoiziranja, nacističkog pokreta i tako redom.

I sama sam razmišljala slično kao i ti, i meni je to vuklo jako na predrasude i diskriminaciju, često i jeste to u pitanju, i često jako ume da zaboli.
Ali, ako pogledaš bez emocija i posledica, ne možeš zatvarati oči pred činjenicom da mnoga istraživanja (a ne finansiraju valjda svako istraživanje masoni i rasisti) pokazuju da se, osim fizičkih, i psihičke osobine nasleđuju u velikoj meri i velikom procentu. Ako želiš, mogu progluglati one osobine za koje je bolje proučavan mehanizam nasleđivanja.
Ako ne zanemaruješ tu činjenicu, da se i psihičke osobine nasleđuju u velikoj meri, onda zaključiš da postoji velika verovatnoća da mnogi koji su u rodu dele i istu ili sličnu psihičku osobinu, kao što dele neku fizičku sličnost.
Ako poznaješ neku veliku familiju iz koje je 75% članova plavih očiju, sitnih ušiju i ravne kose, onda je velika verovatnoća da ćeš ih nekom nepoznatom i opisati kao takve, ako pita kako izgledaju ljudi te familije.
A ako te neko pita za psihičke osobine? (pri tome bi trebalo da poznaješ više generacija te porodice i više rođaka).
Ne znam zašto bi takvo razmišljanje bilo opasno. To nije razmišljanje, to je prihvatanje činjenica.
Šta je opasno u tome što je neka porodica ekstroverna, a neka introvertna? Ili neki više vole da rade od drugih?
Šta je opasno u evoluciji? Ništa. Opasno je TUMAČENJE koje neki ljudi daju.
Isto je i sa ovim.
Važno je kako onaj koji ocenjuje i onaj koji sluša tumače neku osobinu, to sam već i napisala. Ako je tebi OK da neko ne voli da radi više nego što mora, ti ga nemoj nazvati lenjim, nego hedonistom, i sve ok. I obrnuto, ako čuješ da su u nekoj porodici svi lopovi, ti probaj da to shvatiš kao da su prilagodljivi ili brzo koriste prilike.
Ponoviću, nisam obožavatelj ni predrasuda ni generalizacija, ali da, smatram da se odr. psihičke karakteristike zaista ponavljaju u porodicama i da je to samo čista genetika. A sasvim druga stvar je šta ćemo mi sami učiniti sa našim nasleđem, hoćemo ga koristiti kao oruđe ili kao manu, i totalno je druga stvar biti otvorenog uma pa staviti u stranu ono što si čuo i upoznati osobu ostavivši predrasude po strani.