"Ne plači!"

[pomikaki]

A gle, to je predstava, teatar, i jasno je da je takve stvari najbolje ignorirati. (ali neka se javi tko može)

Tako i ja krenem, ali na kraju, u nekim drugim situacijama, poludim i otjeram je u njenu sobu
onda se zakačim s mm-om jer je njemu to nehumano :mimozica: i jer je u spavaćim sobama hladnije pa da se ne prehlati itd, ali ja mu dokazujem da se ona tamo, bez publike, smiri u rekordnom roku, nađe si nešto za čitanje i vrati se uskoro potpuno mirna, čak jako dobro raspoložnena
(ali i mene ponekad muči što je tako otjeram dok ona vrišti i plače)

Moj E. je zbog toga i zbog samoozljeđivanja išao na psihoterapiju u Suvag. SPASILI smo se. Bome, Suvag je za njega bio pravo mjesto jer se otkrilo da je frustriran zbog disleksije, ali svejedno - ako ne možeš izaći s tim na kraj, ne vidim baš nikakvog razloga zašto ne bi potražila pomoć... možda će dostajati i razgovor sa stručnom službom u školi. Djeca su osjetljiva u ovom razdoblju, a navike koje stječu upravo u ovom periodu ostaju i kasnije.

E sad možda nije loše naći nekoga, makar u školi, premda ne znam koliko bi me ozbiljno shvatili, ona je inače savršeno dijete
http://www.thebookoflife.org/the-dan...he-good-child/
ne možda ovako drastično ali liči mi na ovo