Prve lekcije o neiskrenosti

[pulinka]

Doma smo imali raspravu. Zar moraš uvijek vidjeti i uvijek reći i biti iskren?
Raspravljali smo, da bi me na kraju dijete pitalo- ok, želiš da budem pošten ili ne?
Nemam pojma! Ja više nemam pojma što u tom smjeru želim.

Ja bih komentar na ovo. Ja svojoj trećašici kažem da komentariše i prijavi učiteljici samo stvari za koje je sigurna da bi mogle povrediti nju lično, ili nekog njoj dragog. Za ostalo neka okrene glavu na drugu stranu, radi njene sigurnosti. To nije nepoštenje, nego samozaštita. Ne mogu oni tako mali ispraviti ceo naopaki svet.
Nažalost, ja svojim primerom radim suprotno od onog što savetujem. Prošle nedelje sam se umešala u početak grupne tuče šestaka iza škole, na kraju nastave, i poslala ih kućama. Jednostavno nisam mogla da prođem pored i pravim se slepa...
Ako se ne daj bože nađe sledeći put u tako nesrećnoj ulozi svedoka, nauči ga da se pravi blesav kao ona tri majmuna- ništa čuo, ništa video, ništa rekao. Manja je šteta da bude neiskren nego na taj način eksponiran.