Posto su neki ovdje napisali da je mozda samo moj dozivljaj da me taj covjek nije slusao, a sa zapravo je, moram reci da me zaista nije dozivio ozbiljno. Ja mu npr. zelim reci da se lose snosim sa stresom nakon jako stresne prosle godine, a on me usred druge recenice prekine i krene pricati o sebi (o svom privatnom zivotu i sto se sve njemu izdogadjalo i kako je on to ishendlao). I jedno 5x je ponovio recenicu:'Nema smisla brinuti o tome sto se moze dogoditi, to je zivot. ' Ono kao, sutra te moze zgaziti auto pa se nema smisla brinuti generalno. I ja mu sad zelim reci da ja to razumijem na nekoj racionalnoj razini, ali da ne mogu utjecati na svoje misli koje generiraju strah i paniku. Ali on na to nista. Prica mi o svojim pacijentima (kao da mi zeli reci kako je moj strah nista u odnosu na tudje prave probleme).

Otisla sam privatno psihoterapeutici (gestalt) i skroz nesto drugo. Nista konkretno jos nisam rijesila, ali mi je jako odgovaralo da me stvarno saslusa.

Normabel sam podigla da ga imam za krizne situacije, iako ga zelim izbjeci, ne zbog stigme, nego zato jer zelim rjesavati na sve druge nacine. Tablete su mi zadnja opcija i uzet cu ih ako mi krene na gore. Dojim jos, pa najradije ne bih jos nista.