tanja_b čestitke!!!
Evo moje kratko iskustvo (iz predpotopnih vremena, doduše). Svirala sam klavir od 3. raz. OŠ do kraja srednje. Nikad me nitko nije ni odveo (pričamo o vremenu kad se djeca uglavnom nisu vodila na aktivnosti već su sama hodala ako su uopće igdje i išla) a kamoli nagovarao da idem/ne idem. Glazba je bila moj užitak, opuštanje nakon učenja, najosobnija niša za pobjeg od svega (osobito u doba puberteta). Nisam imala ambicije profesionalno baviti se glazbom, ona je bila isljučivo moj gušt.

Nikad nisam zažalila što sam toliko vremena „utrošila“ u tu aktivnost (sjećam se i dan-danas komentara čemu sve to, mogla sam to vrijeme nekako pametnije iskoristiti, uložiti u nešto drugo). Doista mi nije žao ni dana: osim vlastitog užitka, bilo je tu i druženja i putovanja a bome me naučilo i pametno strukturirati vrijeme, naročito u gimnaziji, kad ti ostane sat u pauzama za učenje i možda još toliko navečer. Žao mi je jedino da sam po dolasku na studij ostala bez instrumenta, tako da se moj kontakt s klavirom nastavio isljučivo preko praznika doma. Od mojih tadašnjih kolega rijetki sviraju profesionalno, većina ih je izabrala druge struke te sviraju za gušt u neformalnim varijantama do dan danas.
Od raznih drugoh stvari sam odustajala ali od sviranja ne.