Podjela stana-dilema

[naplavomzalu]

To da se ne zeli selit, mogu shvatit. Al ok mi se cini opcija da proda parcelu pa vas isplati. A zasto joj to ne odgovara?

To čuva za starost. Ona živi u tom stanu tek nekoliko godina, nije tu provela život. Dapače, nije zadovoljna kvartom, a ni stanom, više puta rečeno kroz ove godine.

[ina33]

Isto pitanje kao i Jadranka - prodaja parcele se čini najlogičnija i najbezbolnija. A to da ni to ne želi - vrhunac bezobrazluka. Treba joj reality check.

[Vrijeska]

Isto pitanje kao i Jadranka - prodaja parcele se čini najlogičnija i najbezbolnija. A to da ni to ne želi - vrhunac bezobrazluka. Treba joj reality check.

zašto?
hoćete vi svojoj djeci sve dati, a sebe ostaviti u neizvjesnosti?

ja bome neću

[ina33]

zašto?
hoćete vi svojoj djeci sve dati, a sebe ostaviti u neizvjesnosti?

ja bome neću

Muž je ostavio pola sinu, pola njoj, odn. on je vlasnik pola stana, ona pola. Ona krade sinov dio stana, a ne želi ništa drugo prodat niti ga kompenzirat. Ili nisam dobro shvatila?

[ina33]

Ne mora računat na sina u starosti... uvijek će joj ostat Nepalci za njegu, ako se bude umiralo tradicionalno, a ne umre sin prije nje. Il ako zarate. A sama si sprema taj nerazumni rat. TM je u pravu sto posto.

[naplavomzalu]

Isto pitanje kao i Jadranka - prodaja parcele se čini najlogičnija i najbezbolnija. A to da ni to ne želi - vrhunac bezobrazluka. Treba joj reality check.

Kako moj muž kaže: Zna ona kako su očevi završili pa se boji da i ona ne završi tako. Ne znam čega bi se bojala, mi smo kod svekra dok je bio bolestan bili svakodnevno. Muž ujutro prije posla presvuć ga pa ja popodne poslije posla opet ga pomoć
presvuć i nahranit pa muž navečer ga okupat.
Mislim da nismo baš ostavili dojam da bi ju staru i nemoćnu prepustili samoj sebi. Iz prošlog stana smo morali izaći do 15.12. Nismo uspijevali ništa naći, i onda uleti taj preskupi stan, ali bar uleti, ali od 10.01. I kaže njoj muž: ok doć ćemo kod tebe tih misec dana.
Toliko je bila namurđena na tu ideju, jer ona je navikla na svoj mir da smo na kraju otišli kod moje prijateljice 10 dana, ovo ostalo su bili praznici pa je muž uzeo godišnji i išli smo kod moje mame. Stvari smo ostavili kod svekrve u praznoj sobi i to je prigovarala.
Ne znam, dok je svekar bio živ bili smo u super odnosima, otkad je on umro je nekako zahlađenje, muž kaže da je to zato jer joj više ne trebamo, on je poznaje valjda bolje od mene. Ma to sve skupa nije važno, ja nju poštujem, ne želim da se osjeća izigrano od nas, ali eto ta prodaja parcele je neki minimum. U tom slučaju je cijeli stan njen, ako joj bude trebalo za koju godinu uvijek ga može proidat, kupit manji i opet imati nešto keša za sigurnost. Meni se čini baš kao da se zainatila

[ina33]

Kako moj muž kaže: Zna ona kako su očevi završili pa se boji da i ona ne završi tako. Ne znam čega bi se bojala, mi smo kod svekra dok je bio bolestan bili svakodnevno. Muž ujutro prije posla presvuć ga pa ja popodne poslije posla opet ga pomoć
presvuć i nahranit pa muž navečer ga okupat.
Mislim da nismo baš ostavili dojam da bi ju staru i nemoćnu prepustili samoj sebi. Iz prošlog stana smo morali izaći do 15.12. Nismo uspijevali ništa naći, i onda uleti taj preskupi stan, ali bar uleti, ali od 10.01. I kaže njoj muž: ok doć ćemo kod tebe tih misec dana.
Toliko je bila namurđena na tu ideju, jer ona je navikla na svoj mir da smo na kraju otišli kod moje prijateljice 10 dana, ovo ostalo su bili praznici pa je muž uzeo godišnji i išli smo kod moje mame. Stvari smo ostavili kod svekrve u praznoj sobi i to je prigovarala.
Ne znam, dok je svekar bio živ bili smo u super odnosima, otkad je on umro je nekako zahlađenje, muž kaže da je to zato jer joj više ne trebamo, on je poznaje valjda bolje od mene. Ma to sve skupa nije važno, ja nju poštujem, ne želim da se osjeća izigrano od nas, ali eto ta prodaja parcele je neki minimum. U tom slučaju je cijeli stan njen, ako joj bude trebalo za koju godinu uvijek ga može proidat, kupit manji i opet imati nešto keša za sigurnost. Meni se čini baš kao da se zainatila

Najnormalnije staračko ponašanje, daj bože da i ja dočekam zahirenje. Starcima koji nisu zahirili se istinski divim, u manjini su. Poznavajući sebe, ja neću biti ta dobra, nego ova čangrizava, ako, daj bože, dočekam. Svima je bitan njihov mir. Teško joj je jer joj je umro muž. Sve je razumljivo, ali nije u pravu. Ako je ne suočite sad, nema šanse da se promijeni i omekša prolaskom godina. Bit će samo zahirenija i tvrđa. Dobar odvjetnik će ti znat muža nahranit riječima koje joj treba reći da budu razumske i da pristane eventualno. Prva stanica: odvjetnik, po meni. Nemate izgubiti ništa. Sin već zamjera, s pravom - tako da nemate dobar odnos, to je već ošlo. A ne mora i lova.

Znači, ovo je, po meni, no brainer. Sretno!

[Lili75]

Kako moj muž kaže: Zna ona kako su očevi završili pa se boji da i ona ne završi tako. Ne znam čega bi se bojala, mi smo kod svekra dok je bio bolestan bili svakodnevno. Muž ujutro prije posla presvuć ga pa ja popodne poslije posla opet ga pomoć
presvuć i nahranit pa muž navečer ga okupat.
Mislim da nismo baš ostavili dojam da bi ju staru i nemoćnu prepustili samoj sebi. Iz prošlog stana smo morali izaći do 15.12. Nismo uspijevali ništa naći, i onda uleti taj preskupi stan, ali bar uleti, ali od 10.01. I kaže njoj muž: ok doć ćemo kod tebe tih misec dana.
Toliko je bila namurđena na tu ideju, jer ona je navikla na svoj mir da smo na kraju otišli kod moje prijateljice 10 dana, ovo ostalo su bili praznici pa je muž uzeo godišnji i išli smo kod moje mame. Stvari smo ostavili kod svekrve u praznoj sobi i to je prigovarala.
Ne znam, dok je svekar bio živ bili smo u super odnosima, otkad je on umro je nekako zahlađenje, muž kaže da je to zato jer joj više ne trebamo, on je poznaje valjda bolje od mene. Ma to sve skupa nije važno, ja nju poštujem, ne želim da se osjeća izigrano od nas, ali eto ta prodaja parcele je neki minimum. U tom slučaju je cijeli stan njen, ako joj bude trebalo za koju godinu uvijek ga može proidat, kupit manji i opet imati nešto keša za sigurnost. Meni se čini baš kao da se zainatila

Ovo mi je prestrašno i nezamislivo. Sve govori o njoj kao osobi. Eeej mjesec dana i to u nuždi, veliki je stan, ma strava....

[Lili75]

To da se ne zeli selit, mogu shvatit. Al ok mi se cini opcija da proda parcelu pa vas isplati. A zasto joj to ne odgovara?

Tmana sam htjela ovo potpisat.

To čuva za starost. Ona živi u tom stanu tek nekoliko godina, nije tu provela život. Dapače, nije zadovoljna kvartom, a ni stanom, više puta rečeno kroz ove godine.

A onda pročitam ovo, baš je teška sveki.

A bome još je relativno mlada i vi više nećete ni trebat veći stan za 30ak godina ako toliko akoBogda poživi.

Dakle nije ni da živi tu cijeli život, pa ono ima poznato susjedstvo, naviknuta je...ne znam što pametno vam reći.
Imate pravo na svoj dio, žalosno je da nije spremna na nikakve pregovore a radi joj se o sinu jedincu, koliko shvaćam i unuk ima probleme, al ona nema nikakvog razumijevanja za vas.

Uf ...vrlo teška situacija... čak ispada da bi bilo bolje da je muž uzeo pokretnine, al šta je, tu je.

Ako te tješi, smatram da je TM u pravu.