tužna statistika- treće dijete

[ana.m]

u se i u svoje kljuse!
nemojmo se zavaravati, pogledajte što je u našim frižiderima i ostavama, kako smo obučeni pa opet kukamo kako je teško i nemoguće imati drugo treće ili neko sljedeče dijete
dok sam odrastala nismo imali trećinu onoga što sada moja obitelj ima pa smo odrasli u normalne i sretne ljude
mislim da smo postali previše egoistični i egocentrični

ja sam za život a za mene on počinje s začečem

Točno. I ja često s mužem znam komentirati kako naši roditelji nisu imali ni pola dok su bili ovako mladi i s malom djecom kao mi sada...

Nego htjela sam napisati nešto vezano za plaćanje faksa djeci i kako zbog toga neki ne žele više djece...
Moji su imali brata i mene, imali ok plaće, a uz to je tata još i svirao gaže. Skupljali su lovu na stranu kao da bude nama za školovanje...
A onda su došle 90-te! I mamina i tatina firma je otila u stečaj! Prvo ej bez posla ostao tata, a onda i mama.
Ni gaže više nisu bile kao nekada, nisu više ljudi imali za plaćati svirku kao nekad.
I većina novaca se istopila. Ja doduše nisam imala apsolutno nikakvu želju ni da se približim bilo kakvom fakultetu, a kamoli da ga upišem. Da jesam, ne znam kako bi ga oni isfinancirali, bez obzira što me tata eto kao tjerao da upišem fakultet! Na kraju sam se zaposlila (prvo neki bezvezni poslić, a onda godinu dana po završetku srednje pravi posao na kojem sam i danas) i još sam im ja davala za račune i kupovala hranu!