Evo mene padobranca opet!
Rozo

A sad se vraćam na početak 3. stranice!
I da, za domaću zadaću sam smislila ovo:

Baš razmišljam kako je puno starih ljudi koji žive sami i ne da im se kuhati. Osim što su mirovine male, jednostavno im se ne da kuhati za same sebe.
Evo, imam susjedu koja živi s kćerkom, zetom i unukom. Ima malo bašče pored zgrade (dio je i meni dala prošle godine) u kojoj ima i kelja. No, njoj se samoj ne da kuhati za sebe, a kćerki se ne da kuhati jer ostatak obitelji to ne jede.
Budući da uvijek tog njezinog kelja napravim punu lončinu, odnesem ja njoj neki dan u šerpici. I još kažem MM, ajme, što li će reći - u kelju batat, đumbir..., nije baba navikla na sve te okuse. A ona meni sutra dan, nažderala sam se kelja samo tako!
Pa si mislim. Tko je vješt u izradi tjestenine i sl., može koji vikend na pijac ponuditi tjesteninu (dakle nešto što se ne kvari tako lako), a onda reklamirati da će idući vikend na tom štandu biti, ne znam, varivo od kelja, kiselog kupusa... Ono, privući te starce pa predbilježiti narudžbe. Ok, bit će i da će ostati, da svi oni neće doći, ali polako. Kad se pročuje.
Ne znam kakva je zakonska regulativa, smije lis e takva hrana prodavati vani. No, kontam ako mogu pekarski proizvodi (pereci, kolači), valjda može i ovo.

Ma, kad čitam sve vaše ideje, sigurna sam, neću biti gladna nikada!