Što ne valja/valja u vašem braku?

[naniluc]

Haha, sad sam se sjetila...Meni je nabolje kad se spremamo u dućan/van u šetnju ili na kavu/rođendan itd.
Uuuvijek ista scena (kad se ide ujutro u vrtić/školu onda sudjeluje full, oblači cure i tako to).
On "Idemo?"
Ja "Evo, idem ih spremiti"
...pripremanje veša tko će kaj obuči, pripremanje rezrevne robe, natezanje tko gdje, ponesi vodu, grickalice, rezrevne pelene/gaće/mramice/vestu/kajbivećmoglotrebati
On za to vrijeme sjedi i čita novine na netu u stvarima za po doma. Onda kad sam ja pri kraju, on se digne obuče za sekudnu i mene koja sam još sebe trebala spremiti pita
"Kaj JOŠ nisi gotova?"

Ovakav je i moj, a kad kažem da ih je on mogao spremiti kaže, pa zakaj nisi rekla

[makita]

Ovakav je i moj, a kad kažem da ih je on mogao spremiti kaže, pa zakaj nisi rekla

Nemoj se ljutit, al reć ću ti kako ja. Kad su bili mali ovako je bilo i u mene. Sad su ipak porasli, mogu se i sami obut. Dakle, nađem odjeću i pošaljem u dnevni da se obuku/obuju. A tata je tamo spreman i ondas pripomogne. Usput doviknem, aj nalij bicu vode (a mrzi da nemamo vode), ja probam imat torbu s kompletom rezervne robe (kad nam treba) spremnu, pri ruci tako da mi ostane samo da sebe obučem. Delegiranje je fantastična vještina. Uposlim ja i starije dijete da pomaže mlađem, mlađe da čini neke stvari, u početku zna bit trapavo i čupavo, al vjerujte mi da nisam zažalila što sam se oko delegiranja potrudila.

Imam ja i nesjajnih epizoda kad sam se polomila ko nekidan i opiturala sobu i očistila i sve, uglavnom posve sama, al evo mi još nitko nije digao spomenik. To je samo zato jer nisam bila sposobna delegirat.

[lady.x]

Kod nas ne valjaju stvari koje ne zavise od nas. To je, pre svega nedostatak vremena, bake i deke u drugom gradu, nema ko pricuvati dete ni na 10min, mnogo obaveza i sl...
Poslovi u kuci, razmena neznosti... nemam zamerke zaista. Jedino neke razlike u karakterima, ali njih smo jednostavno prihvatili kao takve i oko toga ima sve manje rasprava. Svaka nasa svadja u poslednje vreme je oko deteta - ja previse panicim,a on previse opusten ili ja postavljam granice, on bas sve dozvoljava detetu.