 |
|||
Potpis pod ovo... Zakon je jedno, a stvarno stanje ženskih (ili ako proširimo priču - ljudskih) prava u društvu je jedna bitno drugačija kategorija. I da - nisam stara, ali dugo pamtim i iz vlastitog iskustva znam da su žene u zadnjem desetljeću ili dva dosta izgubile, barem kad pogledam naše okruženje. Ponavljam - nisu se prava smanjila samo ženama. Ako hoćete - pravo na rad je također jedno od temeljnih ljudskih prava, a koliko ima nezaposlenih u okruženju?pulinka prvotno napisa
Peterlin na ovo se moram nadovezat. Iz osobnog iskustva iz mog okruženja, ima jakooo puno i onih koji ne žele raditi. A i onih koji ne žele radit za plaću manju od 1.000 eura tako da to u RH nije baš tako jednostavno. Od frendice muž mjesecima traži nekoga za dostavu hrane (pizze i sl.) ne nudi ni tako malo za takvu vrstu posla, al ljudi baš i neće radit. Ne bi vjerovala da nisam vidjela. Ili odradi dan-dva i samo bez riječi nestane. Muž mi također ima privatnu firmu, ne možeš naći radnika. Ekipa tek završi faks i odmah očekuje plaću kakvu stručnjak tog profila ima s 10 godina iskustva. Ma komplicirana je to priča... Htjela sam reći da se ne radi kod svih nezaposlenih "samo" o izostanku prava na zaposlenje.
Posljednje uređivanje od Lili75 : 02.07.2019. at 08:41
Ovakve su priče jako popularne u zadnje vrijeme
a "čovjek neće da radi" je samo jedan način interpretiranja situacije (ponekad zaista i je to slučaj), drugi je "poslodavac koji nikako da nađe zaposlenika, neće da podigne plaću ili poboljša radne uvjete za taj posao"
X
Najvolem takve priče i takve poslodavce. Pa kad malo pročeprkaš i porazgovaraš okolo, nađeš da kod njih već jeste radio ceo niiiz ljudi koji će rado nabrojati zašto više tamo ne radi. Jer nisu mogli da tegle bez pauze po 20-30kg ili šetaju 20-30km ukrug po fabrici po 12 i po sati za minimalac bez prijave i još da ih gazda diže iz kreveta noću za neplaćeno prekovremeno i štipa i drpa kojegde ako su baksuz pa su žene
. Ma da...
Uslovi rada su očajni svuda i prosto je neverovatno naći pristojnog poslodavca, za takve se svi otimaju i od takvih radnici ne odlaze, nego godinama rade na istom mestu.
Sa druge strane, meni je očekivano da postoji neka minimalna cena rada preko koje ti se uopšte ne isplati da radiš. I neki uslovi rada preko kojih ne možeš da pređeš.
Ako je plata ok, i naizgled postoje svi ok uslovi rada, a poslodavac i dalje godinama kuka kako ljudi neće da rade, onda je očigledno u igri ljudski faktor. Ili prostije rečeno poslodavac je tako za*ebana osoba da kod njega više niko živ neće da radi. Kao i u svemu, čim čujem od nekog poslodavca tu priču, iz iskustva mogu da ga otpišem kao potencijalnog - jer je prosto manje verovatno da je svet toliko pun neradnika nego da je on jako za*eban lik.
Kuknjave poslodavaca s Jadrana u zadnje vrijeme su patetične, no i dalje uvjeti koje nude su prestrašni. Masa Slavonaca je i daje zainteresirana za posao u sezoni, neki i odu pa se još brže vrate. Jučer priča prijateljica priča za svoju maturanticu koja je htjela na sezonu pa je shvatila da joj se više isplati radit u nadnici u Slavoniji.
Mhm, baš mi je nedavno kolegica pričala kako je njena snaha u okolici Splita našla nakon 10 godina posao s prijavom.... tako da, nije baš uvijek ni do poslodavaca.
Moj brat isto već godinama radi povremeno, a ne može naći posao uz prijavu, jer je poslodavcima to preskupo.
Mislim da nezaposlenost nema veze sa ustavnim pravom na rad.
Nitko nikome ne brani raditi, ne možeš nekome zabraniti raditi.
Možeš ga ne zaposliti, ali to nije ukidanje ili smanjenje prava na rad.
To je odluka poslodavca, ali ona ne zadire u ustavno pravo.
Nisam pravnik, mislila sam na obična ljudska prava - ovakva: https://bs.wikipedia.org/wiki/Ljudska_prava
Nisam ni ja.
Imati pravo na rad je isto kao imati pravo na školovanje.
Imati pravo na njega ne znači da ćeš stvarno biti školovan, samo da imaš pravo na to po defaultu, rođenjem, ali na tebi je da biraš koliko ćeš to biti.
Ma slažem se... Ali to ti je isto kao što obojeni imaju jednaka prava kao i bijelci u Americi (na papiru, ali ne i u praksi), kod nas su ranjive skupine žene i mladi, ali zapravo i svi radno sposobni ljudi...Nisam ni ja.
Imati pravo na rad je isto kao imati pravo na školovanje.
Imati pravo na njega ne znači da ćeš stvarno biti školovan, samo da imaš pravo na to po defaultu, rođenjem, ali na tebi je da biraš koliko ćeš to biti.
To se toliko jako ne vidi kad je sustav uređen i država bogata, ali ako nema dovoljno - svi su na šteti.
Naravno, slažem se.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom