Citiraj zutaminuta prvotno napisa Vidi poruku
Ali samo ne razumijem ovo zašto ne čuje kad mu nešto kažem. To mi smeta. To što se osjećam kao da mi se usta otvaraju, a riječi nitko ne čuje.
Navići ćeš se do škole .
Šalim se donekle, ali nije uvek i sve samo u tebi.
Ono, kreneš od osnovnog- bili su virozni? Sluh, da li je njemu skroz naskroz u redu, nema zapušenih ušiju od sekreta ili cerumena?
Dođeš do njega, čučneš, dodirneš ga, kratko i jasno saopštiš?
Da li je on i inače dete "u svom svetu", tipa igra se neke svoje igre pa ne konstatuje puno okolo druge?
Generalno mislim da previše očekuješ od trogodišnjaka, nemaju oni još ni empatiju niti često pomisle da nešto treba uraditi samo zato što bi drugi bio zadovoljniji tako. Mali su još.
A deca su različita. moji su 2,5 godine razlike i starija je od rođenja "gluva", kao iz šume pobegla, uvek po svome kao da niko nije ni pomislio nikad da je vaspita. Mlađi, kao da živi sa psiho roditeljima koji ga zlostavljaju svaki dan, tako je bio poslušan sa 2-3 godine. Da su tuđi, iako fizički jako liče, zaklela bi se da njih dvoje 100% ne vaspitavaju isti roditelji.
Sada su školska deca i puno su sličniji ponašanjem. Starija je prosto čarobno razvila odgovornost, a mlađi naučio da hvata krivine. Uticaj škole valjda.