Ja svoju isto nisam testirala kada joj je pre 10 dana procurio nos po drugi put u mesec dana.

U selu testovi razgrabljeni, laboratorija skupa i zakrčena, državni neće da testiraju za takve simptome (pre mesec dana je bilo aaaa što ste došli? Jer je drugarica iz susedne klupe pozitivna! Da ali samo joj curi nos pa ako nema temp to nije simptom korone )

Tada smo otišli privatno u lab., ovaj put sam slegla ramenima i čekala. Nos prestao da curi već sutradan uveče, niko drugi još nema nikakve simptome, sa starijima se viđali nismo, u školu je išla jer i drugi idu slinavi i bolesni i nastavnici ih čak ohrabruju da "što manje izostaju".

S obzirom da nas je troje od četvoro vakcinisano, da svi svuda nosimo maske i da doktori ne smatraju da je slinav nos korona a nastavnici ne smatraju da bi zbog slinavog nosa trebalo izostati, ja ne smatram da bilo koga treba da čuvam testiranjem osim sebi dragih.

Kao što rekoh, nivo empatije mi se srozao na prosečan za moju državu. Verovatno bi bilo veći da mi je platežna moć veća. I da je svest o potrebi testiranja veća, naročito kod medicinskih radnika. Dosadilo mi je da u svemu budem, kako sam ovde pročitala, "veći vernik od pape". Postoji granica dokle mi je prijatno da se smeju i meni i porodici, a i socijalna komponenta života je bitna.