Zuska, još jednom se prepoznajem u vašoj priči, ovoga puta samo djelomično. I sama sam prije nekoliko dana krenula pisati sličan post, čisto da se izjadam. Moja curka na sreću OK spava pa mi fizički umor ne predstavlja problem, ali živci... Imala je zadnja dva tjedna tako težak period da sam mislila da ću poludjeti, na apsolutno sve "obaveze"(mijenjanje pelena, presvlačenje, pranje ruku, rezanje noktiju, kupanje, WC, ma sve...) se toliko ljutila i derala da sam bila na rubu snaga. Većina pokušaja igranja i komuniciranja s njom je završavala time da me tuče i čupa, valjda je bila na mene ljuta. Ove fore da će se sama obući, zakopčati i sl. riješavam tako da joj kažem da pokuša sama, ako ne ide ja ću joj pomoći, nekada upali a nekada završi prisilno uz dernjavu. Ona u nervozi čupka kožu(ima atopijski dermatitis i ekceme po šakama i u dnu palca) na rukama i redovito bude sva krvava. To smo djelomično ublažili jer smo tražili od nje da ne čupka nego samo gleda i traži da joj namažemo kožu da ju ne svrbi. Primjetili smo da joj se neke stvari stvarno daju objasniti uzastopnim ponavljanjima i objašnjavanjima. Zadnjih par dana je OK stanje i sada opet očekujem barem dva tjedna kaosa, valjda od kada se rodila ima takve cikluse, 10ak dana ludila i onda par dana takvo dijete da bi ih 10 istovremeno imala Mene spašavaju te dobrovljček faze...