Ja ne znam šta bih napisala na ovu temu jer me ovakve muke i dileme ne diraju baš.
Uopšte ne razmišljam šta će N jednog dana kad nas ne bude. Možda će imati muža i decu, možda ženu i usvojenu decu možda će živeti u hipi komuni na drugom kraju sveta...

Mene konkretno muči, (tj. potencijalno jer još nisam skroz odustala od drugog deteta) što JA neću imati još jednu bebu, dojiti, nositi, cucati, brisati nos i guzicu. Krajnje sebično.

Inače, ja sam jedinica. I ne mogu baš da kažem da mi nešto fali.
I kad mojih roditelja jednom ne bude imaću MMa i svoje dete.
MM ima brata. Koga kao da i nema. Seti ga se jednom godišnje i to ne za rođendan.