Upisi na faks

[Tanči]

Razmjena za đake 4. razreda srednje škole s Amerikom, na kakvu je išla i predsjednica, je bilo i u moje vrijeme a i ranije. Naravno , ne puno, par komada po školi. I naravno da su išla djeca čiji roditelji su to ipak mogli financijski podržati. Uglavnom bi se nakon te godine vratili, al znam par slučajeva da su ostali studirati u Americi - pretpostavljam da su tamo prepoznali njihove kapacitete.

Znam par ljudi koji su dobili stipendiju a da nisu bili na toj razmjeni, no to su bile uglavnom sportske stipendije. Teže (ili se nisu dovoljno trudili) bilo je dobiti stipendiju na neki drugi način.

No u doba prije bologne, puno jednostavnije je bilo otići na postiplomski studij. Takvih slučajeva znam baš jako puno. No postdiplomski studij uključuje i rad sa studentima - pa se to ne može tretirati kao čista stipendija.

Meni se čini da je Katarina dobila stipendiju na konto sporta. Ameri su ludi za djecom sportašima. Ne moraš ni biti bogzna kakav sportaš, glavno da jesi. Britanci se pak lože na veslače. Znam dvoje djece koji su na konto veslanja dobili stipendije.
Ali, da. Sve to košta. Jako puno. I IB program u Miocu košta 22 000 kn po godini.
Ja sam razmišljala da bih svoju malu upisala tamo. No ona je rekla da neće jer da oni imaju SAMO šest predmeta. Šest! Moja ih je imala u "običnom" Miocu od 13-15 i to bez izbornih predmeta. I sad nek me netko uvjeri da s tih šest predmeta možeš upisati elitni faks bilo gdje.
Ma nema šanse.
Maloj je pomoglo klizanje i pedigre i starci koji sve to mogu platiti(pripreme, testove i sl.) i to je to.
I neka joj je sa srećom.
Ja bih kći najradije upisala na parišku Sorbonu jer je tamo medicina najbolja na svijetu, ali ne mogu.
Školarina je 200 000 eura i da prodam sve bubrege koje imamo ne bi bilo dosta.
Tako da- para vrti gde burgija neće, kažu naši susjedi i to je itekako točno.