Jadranka, stvarno misliš da je empatično prema desetogodišnjem detetu zagovarati ga na rođenje deteta svog incestuoznog silovatelja?

Napisala si da žene ovde pišu protiv pobačaja iz empatije prema majci, zato pitam.

I ako ostavimo taj slučaj po strani, pa pređemo na slučaj zdrave odrasle trudnice:

Kakva je empatija prema majci dokazivati joj da njena osećanja i njene odluke nisu, ne mogu, i ne treba da budu validne?
Kako se saoseća sa nekim ko niti traži empatiju, niti oseća ono što prolifer oseća?
To onda nije empatija nego sažaljenje?
Empatija je kad saosećaš sa nečijim osećanjima.
Šta ako trudnica oseća olakšanje zbog mogućnosti abortusa, kako je tangerina i pokazala?