Razmišljam ja malo o ovoj temi i shvatim da ne mogu zamisliti ništa ljepše nego ozbiljne godine svog života posvetiti unucima u nadi da ću dovoljno dugo biti vitalna i da će ova moja trojka biti plodna , da svakih par godina dođe jedno ( ili više) da ja i mm imamo zanimaciju pola dana ( ili cijeli dan, ili barem do vrtića). Pa što god tko mislio o tom.