Ma ja nisma ni jedan selfhelp priručnik pročitala, nego ti iskreno kažem, zabrijala si, i s pranjem i s jadom. Govorim iz iskustva, lijepo se okreneš oko sebe i shvatiš to je život kakav sam stvorila. I ono što ne valja i što valja. Ti bi bila u svom ateljeu, i s dragim i s malenom, u savršenoj kući dok se krčak ručak po Pejiću. A ja bi da su mi noge duge 1,20 m, da mi je muž 20 kg mršaviji, da imam za čistilicu makar i lošu, da imam posao i da se moji prijatelji presele 350 km par kuća do mene. Pa nemože mi bit, al šta da sad čemerno mislim kako mi je teško jer su mi noge kratke, jer mi je muž debeo, jer nemam para za čistilicu a nekad sam imala, jer radim sezonski posao za sss, jer su mi prijatelji daleko i nemam s kim progovorit koju pametnu pa stokam lokalnog knjižničara o čemu sam već pisala na forumu? Mislim, nekad me ulovi neraspoloženje, ali se osvrnem oko sbe i shvatim da sam zdrava, da su mi djeca divna, da imam bar nekakav posao, da me muž voli i ja njega...