 |
|||
Ovo sada zvuči kao da postoje samo dvije skupine žena, super hrabre sposobne moćne ratnice koje će se okrenuti i otići ako ju muž samo krivo pogleda… i one koje on zlostavlja/mlati i sve je po njegovom.
Brak je puno nijansi između toga dvoje, i ne znači da je svaki nagovor muža na AB situacija nakon koje žena ide u sigurnu kuću.
Ma ne, nisam to uopće htjela reći. Pričam o brakovima gdje zaista postoji nasilje, bilo psihičko ili fizičko ili oboje.Bubilo Bubich prvotno napisa
Meni je nagovaranje na pobačaj (ako ja to ne želim) isto nasilje. Ne mora biti za sigurnu kuću, ali ja bih se osjećala zlostavljano. Druga stvar bi bila da muž predloži, ja se ne složim i amen, zaboravljamo to. Da ne spominjem tek ove primjere koje je Lili navela, to mi jeste za sigurnu kuću.
Ali dobro, zanemarite mene, ja sam odrasla sa nasilnim ocem pa od svakakvih vrsta ponašanja očekujem da to preraste u zlostavljanje. Ne znači uopće da sam u pravu, možda projiciram. Vjerojatno je tako.
Kako misliš, on ti predloži AB, ti kažeš “ja neću” i zaboravljamo? Što zaboravljamo? Rodiš i sve je super, on je zaboravio da nije htio još jedno dijete?
Ova druga rečenica… žena plače u bolnici jer radi AB, mislim da ni ona sama u tom trenutku ne misli da bi trebala u sigurnu kuću. Ne znam, možda bi trebala misliti. Ali zbilja mi je jako teško suditi o tim situacijama i brakovima, nitko od nas ne može znati kakav odnos netko ima. Možemo samo tvrditi ili pretpostaviti “ja bih se rastala”.
Pa naravno da svi gledamo po sebi i po onome što bi i kako bi mi, inače bi cijeli forum bio besmislen jer ionako ne možemo tvrditi kako bi drugi trebali.
I ne mislim da bi bilo sve super u ovakvoj situaciji. Ali isto tako znam i da ja na to ne bih pristala. Znam i da mi muž to ne bi predložio, pa ti ne znam baš reći kako bi bilo. Ali dobro ajde, možemo hipotetski. Rekla si da nije svaki nagovor muža na pobačaj za sigurnu kuću. I ja se slažem s time generalno, ali ovisi o ishodu. Banaliziram s ovim da zaboravljamo jer mi je to jedina situacija, odnosno opcija, u kojoj bih ja nastavila brak. Trebalo bi valjda naći neki kompromis, ali ja tu ne vidim kompromis. Kompromis nikako nije da odem na pobačaj jer ja to ne želim. Znači on bi dobio što bi htio, a ja bih bila slomljena jer eto druže, znao si napraviti dijete, a onda si mene nagovorio (natjerao) da odem na pobačaj. Pa ne može tako. Zašto bih ja morala po njegovom, unatoč tome što bi svaki dio mene vrištao da to ne želi? Zato da bih sačuvala brak? Pa ne moram ga uopće sačuvati ako bi tako bilo, čemu.
I što se tiče sigurne kuće, slažem se da ne možemo suditi o brakovima, zato sam i rekla odmah na početku da mora postojati i želja žene u toj situaciji da ode. Možda će neke žene zaključiti da unatoč tome što plaču u bolnici jer su napravile pobačaj koje nisu htjele, to nije razlog da odu. Okej, svatko to za sebe zna. Tko sam ja da se petljam. Ja govorim o sebi. I imam nekakvo generalno mišljenje da je žena koja plače u bolnici jer ju je muž natjerao na pobačaj zapravo zlostavljana žena. Ali Bože moj, ako se ona ne osjeća zlostavljano i želi ostati s njim, pa neka joj.
Mislim šta ja znam, svakakvih odnosa ima, ne moram se ja nužno slagati sa kategorizacijom istih.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom