Darovita djeca-kako se nositi s njihovim posebnim potrebama

[bundevica]

oprosti bundevica, krivo sam pokopcala.
nemam slicna iskustva, ali mi se cini da bi razgovor sa psihologinjom u vrticu mogao pomoci.

ma,nema problema, možda sam i ja nejasno objasnila što me muči, jer uvijek pišem brzinski
eh, kad bi barem bila psihologica u vrtiću...nemamo mi ni psihologicu, ni pedagogicu, ni defektologa, ni radionicu, ni savjetovalište..NIŠTA
snalazimo se kako znamo, kriza bude, pa prođe, dođu neki novi izazovi, osjećam se ko da sam na rollercoasteru i baš zato mi je lakše kad vas čitam, vaša iskustva, razmišljanja i savjete
teško mi je i što moram tjerati MM da se i on malo uključi, jer on i nema baš puno živaca odgovarati na njihova bezbrojna pitanja, a ispituju sva trojica, pa su strašno ljubomorni i posesivni, a ja da sam normalna, poludila bih
imate li vi podršku i pomoć svojih supružnika?

[minji otrok]

teško mi je i što moram tjerati MM da se i on malo uključi, jer on i nema baš puno živaca odgovarati na njihova bezbrojna pitanja, a ispituju sva trojica, pa su strašno ljubomorni i posesivni, a ja da sam normalna, poludila bih
imate li vi podršku i pomoć svojih supružnika?

Sa starijim je bio i previše tu I previjao i hranio i brinuo i nosio i uspavljivao i kupao i čitao i igrao se, ma sve. Sa mlađim je entuzijazam splasnuo
Ali je i dalje tu, uvijek kad zatreba.
Bio je period kada je redovno, svako popodne nakon posla i ručka, on išao s njima u šetnju (sat-dva), a ja bih tada punila baterije i odrađivala kućanske poslove. To mi je jednostavno trebalo, bila sam zaista premorena.
Trenutno je period kada je bolje da ga ništa ne pitam, jer je preopterećen nekim svojim stvarima, a kako ni inače nije baš strpljiv, naša dva turbo-borca bi ga u roku od odmah dovela u fazu vikanja. Pa ja to sprječavam